Озлоглашена СС дивизија „Принц Еуген“, позната по најмонструознијим злочинима над цивилима, рањеницима и заробљеницима за време Другог светског рата, у Србији, Лици, Далмацији, Босни и Херцеговини, имала је око 80.000 добровољаца. Међутим, само неколико десетина њих је осуђено, каже за „Новости“ публициста Душко Ковачев.
Потомци појединих бораца ове дивизије успели су преко српских судова да окончају поступке рехабилитације за своје очеве и рођаке. Због тога је Управни суд заузео став да имају право и на реституцију, иако закон забрањује повраћај имовине припадницима страних окупационих снага и ратним злочинцима.
Фолксдојчери који су најдиректније окаљали руке ратним злочинима послушали су свог фирера и повукли се у „фатерленд“. Они који су остали у Војводини, смештени су у логоре да би се заштитили од масовне освете. Али и у логоре је продрла освета због злочина које су фолксдојчери чинили, спаљујући живе људе и села широм земље – каже Ковачев.
Он подсећа да је велики број Немаца у Европи којима је одузета имовина после пада Хитлеровог Рајха Берлин већ обештетио средином прошлог века.
Да ли се то десило и са Немцима из бивше Југославије, не зна се, јер су послератне власти то криле, а документација СИД-а (некадашње дипломатске обавештајне службе) похарана је.
Уколико би се испоставило да јесу, већина не би имала право на повраћај некретнина у Србији.
После пада Берлинског зида, потомци Судетских Немаца тражили су од Чехословачке реституцију. Власти су им кратко узвратиле: „Обратите се Немачкој“, да би се испоставило да их је Берлин већ обештетио.
Исти је случај и са пољским Немцима, па нема разлога да мислимо да се нешто другачије десило са „нашим“ – сматра Ковачев.
Београђанка А. М. рат је провела у мешовитом, српско-немачком селу, у Банату. Ту је стекла пријатељице, којима је после рата све одузето и чије су породице пребегле у Немачку.
Неке су се касније вратиле и причале да су тамо добиле одштету, па су куповале куће на Дедињу – каже А. М.
Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију, тврди да овде није била реч о одштети. Немци су педесетих година прошлог века донели Закон о помоћи немачкој мањини, у чијем првом члану стоји да је у питању помоћ, а не обештећење за конфисковану имовину.
Југославија са Берлином није имала никакав уговор, већ само са Аустријом. Зато потомци некадашњих фолксдојчера имају право на повраћај ако њихови преци нису били припадници страних окупационих снага и ако нису починили ратне злочине.
Проблем је што Управни суд поништава наша одбијајућа решења за припаднике окупационе дивизије „Принц Еуген“ – упозорава Секулић.
НЕМЦИМА ВРАЋЕНО 40 ОБЈЕКАТА
Агенција за реституцију до сада је вратила немачким држављанима 28 пословних простора, три стана и девет зграда, укупне површине 2.171 квадрат.
Вратила је и 179 квадрата неизграђеног грађевинског земљишта, 374 хектара ораница и 2,1 хектар шума.
Аустријским држављанима враћено је 13 пословних простора, два стана и три зграде, укупне површине 2.440 квадрата, као и 891 квадратни метар неизграђеног грађевинског земљишта, 482 хектара пољопривредног и 0,25 хектара шума.
Аутор: В. Ц. С.
http://www.novosti.rs/в