За само две и по године сарадња са ОПЕК-ом донела је Русији огроман профит. Руски буџет је од тога добио додатних пет трилиона рубаља (око 66,3 милијарде евра), а руске нафтне компаније зарадиле су два трилиона (око 26,5 милијарди евра).
На такву добит нису утицале само цене нафте које су скочиле, него и летошња одлука земаља ОПЕК+ да повећају производњу нафте за милион барела дневно, укључујући и Русију која ју је повећала за 200.000 барела.
Међутим, прошле недеље су се чланице ОПЕК-а и земље ван те организације договориле да се производња нафте смањи за 1,2 милиона барела дневно у првом полугођу идуће године.
Такве одлуке обично доведе до раста цена „црног злата“, али овај пут то се није десило. Зашто цене не расту?
Руски експерти то објашњавају дејствима САД, које су озбиљно повећале своју производњу и постале велики извозник нафте. Тренутно САД производе 11,7 милиона барела сирове нафте дневно, што значи да конкуришу водећим светским произвођачима, укључујући Саудијску Арабију и Русију.
Познато је да Трамп подржава ниске цене нафте, јер од тога профитирају САД и чак је позивао ОПЕК да не смањује производњу, пошто већа понуда на тржишту значи ниже цене „црног злата“.
Поједини руски експерти наводе да би Американци могли да преокрену ситуацију у своју корист повећањем производње нафте. Амерички нафташи би идуће године могли да повећају производњу на између 1,5 и 2 милиона барела дневно, што је више него договорено смањење земаља-чланица ОПЕК-а и ОПЕК+.
„Међу економистима постоји изрека: ’Прогнозирајте све, осим цена‘, а код стручњака за нафту она гласи: ’Прогнозирајте све, осим цена нафте‘. Дакле, на цену нафте утиче много фактора — политичких и економских“, каже за Спутњик руководилац Центра „Међународна енергополитика“ Јуриј Солозобов.
Међународна агенција за рејтинг „Модис“ очекује да ће светске цене нафте бити у распону од 50 до 70 долара за барел до 2020. године. Договор ОПЕК-а и Русије ће балансирати понуду и потражњу на тржишту и стабилизовати вредност „црног злата“.
Експерти „Модиса“ су навели да недавна нестабилност цена нафте одражава забринутости учесника на тржишту због слабијег раста светске економије, раста производње нафте у Саудијској Арабији и Русији, пада потражње, јачања америчког долара и „помешаних“ сигналима о санкцијама против Ирана.
„Што се тиче одлуке ОПЕК-а, тј. ОПЕК+ тај картелни споразум интересује, пре свега, два крупна играча: Саудијску Арабију и Русију. Саудијска Арабија је сада у опасности од јавне осуде и санкција због случаја Хашоги, а ми смо на Трамповом налогу на Твитеру могли да видимо који утицај САД имају на своје партнере на Блиском истоку. Русија је овде у другачијем положају. Ако Саудијска Арабија има велике могућности да смањи цене, јер је производња нафте тамо веома јефтина, земља има огромне резерве, огромне могућности за транспорт с обзиром на географски положај, онда је Русија у сасвим другој позицији — ми смо везани за наше цевоводе, за производњу и налазишта која се налазе на неприступачнијим местима, производи се у тежим условима… И због тога, дугорочно посматрано, не треба размишљати о суперпрофитима, које ми тренутно добијамо и негде их потрошимо, већ треба размишљати о будућности земље“, каже за Спутњик руководилац Центра „Међународна енергополитика“ Јуриј Солозобов.
Бечки споразум ОПЕК-а плус о смањењу производње нафте који је закључен крајем 2016. године утицао је на скок цена „црног злата“, иако тај споразум сам по себи није имао за циљ повећање цене барела нафте, већ се радило, пре свега, о избалансираности тржишта. Ипак, Русија је успела да извуче максимум из сарадње са ОПЕК-ом, у коју је до пре само неколико година мало ко веровао.
Говорећи о профиту који је Русија добила од сарадње са ОПЕК-ом, руски министар енергетике Александар Новак је навео да су кључну улогу у закључивању тог споразума одиграли председник Владимир Путин и његови контакти са руководством Саудијске Арабије.
Спутњик