Министар у влади самопроглашеног Косова Рустем Бериша и командант такозване косовске војске Рахман Рама одговорни су за најмање 1.000 ужасних злочина на Космету, изјавио је данас председник Одбора Скупштине Србије за Косово и Метохију Милован Дрецун.
Дрецун, који је и председник радне групе за прикупљање доказа у расветљавању злочина над припадницима српског народа и осталих националних заједница на Косову и Метохији, рекао је да је тај број злочина идентификовала радна група.
Он је навео да је Бериша био члан штаба оперативне зоне Ђукадин, зоне којом је командовао клан Рамуша Харадинаја, као и командант двије бригаде, од којих је једна, коју је основао, напала српску караулу Кошаре.
„У тој зони било је неколико специјалних јединица које су служиле искључиво за прљаве послове, за убиства не само Срба, већ и Албанаца. `Црна рука`, `тигрови`, муџахединска јединица је такође била тамо. Ми смо као радна група идентификовали скоро 1.000 киднаповања, мучења, затварања, силовања, бруталних убистава у тој зони“, рекао је Дрецун за Телевизију „Пинк“.
Према његовим речима, ако је било најмање 1.000 злочина које је идентификовала радна група, Бериша сноси итекако одговорност за све то, а и Рахман Рама, командант оперативне зоне Шаља који је, као и Бериша, био умијешан и у криминал.
„Рама је био командант готово идентичне зоне у косовском заштитном корпусу који је НАТО створио. Уместо да демилитаризује, односно распусти, расформира, разоружа терористичку ОВК, они су их оставили да доврше етничко чишћење. Сада би требало да се нађу на оптужницама, ако ништа више бар по командној одговорности“, истакао је Дрецун.
Он је оценио да би, ако не буде политичког притиска, на оптужницама морали да се нађу и они који су били у врху злочиначке хијерархије ОВК.
„Али, каква ће бити ситуација ако се подигну оптужнице са специјализованим судским већима, то нико не може да зна, шта ће бити са сведоцима и то је питање да ли ће механизам заштите бити побољшан сада за разлику од Хашког трибунала“, рекао је Дрецун.
Он истиче да ће ускоро доћи тренутак када ће бити донесена тужилачка одлука да ли да се подигну оптужнице или да се одустане од њих, вјероватно због недовољног броја и неквалитетних доказа.
„Зато ми чинимо све да прибавимо одређене доказе и документацију и помогнемо специјализованом тужилаштву да подигне те оптужнице. То је наш дуг, цивилизацијски однос према жртвама без обзира на њихову националност. Морамо да пробамо да урадимо све што можемо да не бисмо пропустили једну од последњих прилика да ти злочинци одговарају“, поручио је Дрецун.