Европска унија планира да подржи организације цивилног друштва, као и активисте који „бране демократију“ у Русији. Конкретно, ЕУ је заинтересована за побољшање области као што је слобода окупљања и изражавања на интернету, наводи се у новом пројекту Европске комисије.
„Глобални циљ овог позива за подношење пријава (за грантове) је подршка и јачање позиције организација цивилног друштва, активиста покрета за одбрану демократије и бранитеља људских права који се баве најважнијим питањима из области људских права и демократије у Русији“, истиче се у документу.
Пројекат подразумева две групе, од којих ће прва бити усмерена на „јачање капацитета руских организација цивилног друштва“, а посебно на локалном нивоу. Европска унија спремна је да за то потроши 1,5 милиона евра.
Преостала 4,4 милиона евра биће издвојено за „јачање слободе“ руских медија, као и за слободу окупљања, слободу изражавања мишљења и информација, међу којима и на интернету, борбу против мучења, за права мањина и аутохтоних народа, права на заштиту животне средине и јачање демократских грађанских институција, наводи се у опису пројекта.
Према овом документу, организације које победе на конкурсу такође ће радити на различитим образовним иницијативама и предавањима и пружати платформу за алтернативни дијалог и дебате.
У документу се наводи да се за проширење географске покривености таквог програма препоручује подржавање такве активности, укључујући и у удаљеним областима земље.
Осим тога, иницијативе би такође требало да укључе и „сарадњу са широм публиком, а посебно са младима“.
Према речима директора Међународног института за најновије државе Алексеја Мартинова, финансирањем оваквих пројеката, Европска унија и Запад у целини подржавају различите деструктивне организације у Русији.
Сваке године различите западне структуре издвајају довољно средстава за финансирање великог броја невладиних организација и медија у Русији, али такви пројекти често имају само демонстративан карактер, истиче Игор Шатров, заменик директора Националног института за развој савремене идеологије.
„По правилу се бирају најболнији проблеми, који су, наравно, присутни у сваком друштву, а пажња на њих се акцентује путем публикација у различитим медијима, привлачењем пажње на ово питање преко јавних и невладиних организација, при чему то има видан демонстративни карактер, који по правилу не решава проблем у суштини, већ једноставно усмерава пажњу на његово постојање“, објашњава експерт.
Према његовим речима, такво финансирање представља начин утицаја на јавно мњење у Русији, за шта се користе канали као што су невладине организације и медији.
„И Европска унија и западне институције и удружења користе различите методе утицаја, како стварање унутрашње опозиције за подршку кроз такве изворе финансирања, тако и отворени притисак на власт који видимо у другим правцима“, закључује Шатров.