Од осамдесетих година двадесетог века Рубикова коцка је заокупљивала умове многих људи. Али како је настала једна од светских најпознатијих слагалица? Све је почело у прелепој Будимпешти, у уму Ернеа Рубика.
Средином седамдесетих година прошлог века, Ерне Рубик је предавао дизајн на Академији примењених уметности у Будимпешти. Тражио је начин да демонстрира 3Д покрет својим ученицима. Једног дана је ухватио сам себе како већ дуго гледа у Дунав.
Гледао је како се вода кретала око шљунка. Ово му је послужило као инспирација за покретљив механизам коцке. Чињеница да делове коцке можете покретати без раздвајања је магична.
„Експеиментисао сам у стану моје мајке. Користио сам дрво, гумене траке и спајалице за израду прототипа. Требала ми је нека врста кодирања да бих учинио ротацију коцке смисленом. Употребио сам најједноставније решење – основне боје. Постављањем налепница на завршену коцку осетио сам се емотивно. Знао сам да је револуционарно. У тренутку када сам почео да увијам стране, знао сам да је то права слагалица. Али оно што нисам знао је било је да ли може да се реши. Требало ми је неколико недеља. Коцка има 43 трилиона комбинација“, каже Ерне Рубик.
Једном када је склопио коцку, знао је да може да је прода. Требало му је три године да производ пласира на тржиште.
Постала је најпродаванија играчка свих времена, а прошле године је Сеунг Беом Чо сложио Рубикову коцку за мање од пет секунди и тако поставио нови светски рекорд.
https://www.nationalgeographic.rs