Истраживање института „Галуп интернешенел“ показало да би у западној Европи свега једна четвртина становништва узела оружје у руке да брани земљу. У САД је на војну одбрану спремно 44 одсто становништва, а у државама Блиског истока, северне Африке и Пакистану до 94 одсто грађана би оружјем бранило отаџбину.
Истраживање спроведено у 64 земље показало је да у западноевропским државама недостаје спремност да се земља брани оружјем, и да је на то спремна, у просеку, свега једна четвртина становништва.
У Аустрији је свега 21 одсто грађана изјавило да би оружјем штитило своју домовину, показало је истраживање.
„Ови резултати изненађују. Очигледно Аустријанцима недостаје, као и осталима у централној Европи, конкретна слика претње“, анализирао је директор Војноисторијског музеја Кристијан Ортнер актуелну студију.
Наглашава да је у кризним годинама између 1956. и 1968, као и током Хладног рата била јасна претња.
„За модерне војске је од огромног значаја да становништву пренесе колико брзо у садашњици могу у централној Европи бити покренуте политичке и социјалне кризе“, упозорио је овај војни историчар.
Швајцарци и Швеђани спремнији за војну одбрану
У Швајцарској, како показује студија, постоји већа спремност за одбрану земље у случају опасности. Тако би 39 одсто Швајцараца бранило отаџбину, а у такође неутралној Шведској чак 55 одсто.
„Европска интеграција је сигурно пуно допринела побољшању осећаја сигурности у Аустрији, и томе да су се сценарији претње променили у хибридне мешавине, које се тешко разумеју“, објашњава Ортнер.
Подсетио је да је последња већа претња на границама Аустрије била је пре 27 година, током распада бивше Југославије.
У државама Блиског истока, северне Африке и Пакистану тренутно би до 94 одсто грађана узело оружје да брани отаџбину.
Студија показује да је, ако су земље непрестано суочене с конфликтима, већина становништва спремна на војну одбрану, а то је тако за земље попут Израела, где би оружјем земљу бранило 66 одсто становника, а у Турској чак 73 процента.
У САД, које је активно на многим ратиштима, спремно је само 44 одсто становништва да оружјем брани земљу.
Такође је интересантно да свега 52 одсто католика каже да би за своју земљу пошло у рат, док би то учинило 78 одсто муслимана, 77 хиндуиста и 66 одсто будиста.
Када је реч о разликама полова, спремност мушкараца да иду у рат је 67 одсто и већа је од оне код жена која је 52 процента.
Танјуг