Истраживање института „Galup international“, спроведено у 64 земље, показало је да у западноевроспким државама недостаје спремност да се брани земља оружјем. Тако је у Аустрији свега 21 одсто Аустријанаца изјавило да би оружјем штитило своју домовину.
За разлику од Европе у државама Блиског истока, северне Африке и Пакистану тренутно би до 94 одсто грађана узело оружје да брани отаџбину.
У западној Европи свега једна четвртина становништва, у просеку, у случају потребе узело би оружје у руке да брани земљу.
„Ови резултати изненађују. Очигледно Аустријанцима недостаје, као и осталима у централној Европи, конкретна слика претње“, анализирао је директор Војно-историјског музеја Кристијан Ортнер актуелну студију.
Он наглашава да је у кризним годинама између 1956 и 1968, као и током Хладног рата била јасна претња.
„За модерне војске је од огромног значаја да становништву пренесе колико брзо у садашњици могу у централној Европи бити покренуте политичке и социјалне кризе“, упозорио је овај војни историчар.
У Швајцарској, како показује студија, постоји већа спремност за одбрану земље у случају опасности. Тако би 39 одсто Швајцараца бранило отаџбину, а у такође неутралној Шведској чак 55 одсто.
„Европска интеграција је сигурно пуно допринела побољшању осећаја сигурности у Аустрији, и томе да су се сценарији претње променили у хибридне мешавине, које се тешко разумеју“, објашњава Ортнер.
Оне је подсетио да је последња већа претња на границама Аустрије била је пре 27 година, током распада бивше Југославије.