Бутирка, један од најозлоглашенијих руских затвора у којем су робијале многобројне познате личности, међу којима књижевник Владимир Мајаковски и Хитлеров нећак Хајнрих, ускоро се затвара, преноси црногорски сајт вијети.ме.
То је, како се наводи, за руски лист „Московски комсомољец“ рекао званичник руске службе за извршавање казни Валериј Максименко.
Максименко, заменик шефа Федералне службе за извршење казни (ФСИН), рекао је да ће Бутирка и још један затвор у Москви бити затворени ускоро, а да ће затвореници бити пребачени у нови објекат на периферији града који почиње да се гради у јануару.
Зграде ће, како је казао, бити предате градским властима.
Бутирка, импозантна грађевина од црвене цигле у центру Москве, сада служи као притворни центар, а у њему је смештено око 2.000 затвореника.
У Бутирки су годинама робијале познате личности, од прогоњених писаца из совјетске ере, Александара Солжењицина и Исака Бабеља, до Хитлеровог нећака Хајнриха.
Пре доласка бољшевика на власт 1917, један од затвореника је био Феликс Џержински, први директор тајне совјетске полиције Чека, која је претходила Стаљиновој НКВД и данашњој руској ФСБ.
Након 1917, нови комунистицки режим је прилагодио затвор својим потребама и напунио га робијашима током Стаљинових чистки 1930-их, наводи се.
„Небројено крикова и јаука мучених људи се истовремено пробијало кроз отворене прозоре наше ћелије. Кроз врисак мучених, могли смо чути вику и псовке мучитеља. Додатак тој какофонији била је бука од бацања столица, лупања песница о сто и још неки неидентификовани звук од којег се ледила крв“, присетила се списатељица Јевгенија Гинзбург, која је у Бутирки била 1937, на врхунцу чистки.
Међу осталим познатим писцима који су робијали у Бутирки 1930-их и 1940-их били су и Варлам Шаламов и Осип Мандељштам.
Један од „станара“ Бутирке био је и Сергеј Корољов, совјетски ракетни стручњак и шеф совјетског свемирског програма у доба свемирске трке са САД на крају 1950-их и на почетку 1960-их.
Највећи и најстарији затвор у Москви изграђен је током владавине Катарине Велике 1771. и од тада је реновиран неколико пута.
У њему је кратко робијао вођа сељачке буне Јемељан Пугачов, пре него што је убијен.
Већи део постојеће грађевине датира из 19. века и у царско доба су у њему били заточени револуционари који ће касније извести Октобарску револуцију.
Млади револуционар и песник Владимир Мајаковски је тамо заточен 1909, где је први пут почео да пише стихове.
Руски узбуњивач и адвокат који се борио против корупције Сергеј Магницки, провео је скоро годину у Бутирки пре него што је пребачен у други затвор у Москви, где је умро у новембру 2009.
Магницки, који је разоткрио велику пореску превару руских званичника, добио је упалу панкреаса и камен у жучи док је био у Бутирки, а како се тврди, медицински третман му је стално био ускраћиван.
Валериј Максименко је казао да би московске власти могле за годину-две да изграде нови затвор са ћелијама површине седам метара квадратних по затворенику, што је, наводи се, близу европских стандарда.
Британски „Гардијан“ наводи да су неки сумњичави с обзиром на то да се раније често говорило о затварању, а да се на крају то није догодило.
Након распада СССР-а, затвор је наставио да функционише као притворни центар.
Бутирка је, како се наводи, постала синоним за језиве услове руског затворског система, али је послужио и као музичка инспирација.
Наиме, тако је назван популарни руски бенд који у репертоару има и баладе о затворском животу, попут „Робијаћу због туђих грехова“ и „Дивна јесен у логорима“, преноси Танјуг.