Преговори о Косову и Метохији измештени су из УН и пребачени у ЕУ, септембра 2010, док је на челу Србије био Борис Тадић, а шеф дипломатије био Вук Јеремић. Овом политичком маневру који је, како ће се касније испоставити, био лош по нашу државу, претходиле су недеље дипломатских натезања Београда са Бриселом и Вашингтоном о тексту резолуције у ГС УН којом би се тражили нови преговори о Косову, са циљем да се постигне компромисно решење за статус.
У првобитној верзији текста стране су се позивале да пронађу узајамно прихватљиво решење за сва отворена питања путем дијалога, а констатована је и чињеница да једнострана сецесија не може бити прихватљив начин за решавање територијалних питања.
Из Брисела је, међутим, стигао захтев да се од резолуције одустане или да се ублажи њен тврд текст.
После разговора Тадића и тадашње шефице европске дипломатије Кетрин Ештон, Београд избацује део о једностраној сецесији, али и Резолуцију 1244, која се помињала у преамбули.
Ревидирна резолуција усваја се на ГС УН 9. септембра. Формулацијом: „поздравља се спремност ЕУ да олакша процес дијалога између страна“ упаљено је зелено светло за ЕУ као будућег посредника.
Касније је Јеремић кривицу пребацивао на Тадића, тврдећи да је „био шокиран“ када је уочи гласања у УН сазнао да је резолуција измењена, признајући да је то била лоша одлука и да тада нико од кључних државних актера у Београду није хтео ни да му се јави на телефон да објасни шта се дешава.
Тадић му је узвратио да је, ако је све то тачно, требало одмах да поднесе оставку.