У центру Угљевика, испред зграде локалне власти,јуче је откивена спомен статуа пуковнику Милану Јовићу у част, једном од највећих јунака из минулог одрбрамено отаџбинског рата на левој обали Дрине, који је јуначки и погинуо 9 новебра 1993 године у рејону тадашњег озлоглашеног муслиманског упоришта Теочака.
Јовић је, постхумно одликован Орденом Немањића на Видовдан 1993 године.Овај војскововођа, командант бригаде, како је рекао генерал Миломир Савчић, председник Борачке организације Републике Српске, и официр са тако високим чином, који је погинуо на борбеном задатку.
Дивно је што му се одужује његов завичај, угљевички крај, свом чеду из Доње Трнове, али је одавно заслужио да, постхумно, буде унапређен у чин генерала – рекао је Савчић.-Милан је, и као војни зналац, и као командант и као личност био међу најбољима, па је, једноставно, бар за историју, важно да се буде у чину за који је био достојан и знатно пре погибије.Борачка организација покреће ту иницијативу, што ће бити и нова подсећања на тох храброг и доброг човека, колегу на кога сам поносан у сваком погледу.
Кад се каже реч пуковник, рекао је Василије Перић, начелник општине Угљевик,“ у овом крају, али и многи други који памте официре Војске Републике Српске, се помисли на пуковника Милана Јовића, рођеног у родољубивој, правољубивој, херојској и јуначкој Доњој Трнови, у подмајевичком крају, где се сви рађењем одређујемо да знамо, волимо, поштујемо и ценимо, свим срцем, своју родну груду, своју отаџбину и своју матицу”.
Милан је, током богатог школовања, научио све војничке лекције.За њега није било тајни у војничком занату.Лекције о патриотизму није учио, јер њих је носио у срцу.У истинском смислу те речи.Сврстао се у ред српских јунака, из нашег краја, који су у Великом рату, без двоумљена, прешли на десну обалу Дрине, у нашу матицу Србију, да је бране и одбране.А, таквих атака било је, вазда, до наших дана – нагласио је Перић.
И, упркос ратним заслугама у Србији, кад је могао лагодно да ужива у плодовима свог херојског рада, Милан је, по Перићевим речима, „ дошао у свој и наш крај, кад је било најтеже, најопасније, али и, како је знао, најпотребније”.
Био је велики официр и командант у најразличитијим условима фронта.С разлогом је, и заслужено, носио шапку која је била на главама војвода попут Путника, Мишића, Бојовића…Били смо поносни и сигурни уз њега.Миланом се данас дивимо.Одајемо му највећу почаст и пажњу, а он је љубав према родној груди платио највећом ценом- животом!
Пуковник Јовић је и живот окончао тако што је показао да, код њега, слови древна и славна српска војничка команда, „за мном“, а не „напред“.Уз војничку храброст, знање, умеће, наш Милан је био сјајан човек.Људина којом се поносимо и којом ће се, ако Бог да, поносити и наша будућа поколења.Као што је у животу, и у миру, био несебичан, такав је био и у рату, где није штедео себе и тако се угасио његов живот – поручио је челник Угљевика.
Милан је омиљен и драг многим људима са обе обале Дрине.Знао је шта значи кад брат страда шта ваља да се чини.Није чекао наредбе, депеше, молбе, вапаје…Зато су, у Угљевик, на ову светковину стиглик и мновги његови саборци, посебно из Лознице и суседних места.
Ишао је, како су рекли његови поштоваоци и саборцви из Лознице, „ увек корак испред оног што је било потребно”.
Његово војничко, официрско и људско дело, доброта, посвећеност роду, отаџбини и матици својој својеврстан су буквар за сваког од нас и за сва времена-чуло се из уста пуковникових пријатеља и сабораца.
Спомен статуу освештао је епископ зворничко тузлански Фотије са свештенством из тог дела РС.Међу многим делагацијама, које су одале почаст славном пуковнику, били су и представници председнице РС, Жељке Цвијановић.
текст и фото: В.Митрић
http://www.novosti.rs/