Вест о страдању деце и путника на пружном прелазу потресла је целу Србију а Нишлије су посебно у шоку јер је реч о њиховим рођацима, пријатељима и колегама. И они који их нису познавали саосећају са болом породица које су остале без најмилијих.
Завод за трансфузију крви Ниш у петак поподне позвао је суграђане да дају крв и то је био сигнал да више стотина њих покаже своју хуманост.
Ред се протеже од улаза до ординација и сви стрпљиво чекају и попуњавају формуларе пре него што их доктор прегледа.
Ово је право лице нашег града. Ја само могу да им каже ХВАЛА, каже доктор Зоран Анђелковић који заједно са колегама дежура овог викенда.
– Овакав одазив је био, према речима једне старије колегенице, једино 24.марта 1999.године када је почело бомбардовање, вели доктор.
Ходник су испунили млади који су дошли да дају крв.
Већина њих не познаје повређене али…
То је најмање што могу да учиним у овом тренутку. Моји родитељи живе у близини где се све то десило и одмах сам јуче ујутру отишао тамо да видим шта могу да помогнем. Сада сам овде где сам потребнији, каже спортиста Стефан Јовановић (28).
Погинула су двоје ученика и то је за професорку енглеског и немачког језика Ивану Илић (34) довољан мотив да 10.пут да крв.
Такви су Нишлије, никог ово не траба да чуди, каже професорка док студент стоматологије Марина Анђелковић (21) додаје да је много погодило то што су страдала деца.
Све су то наша деца, каже пензионерка Слађана Крстић (58) која је дошла из Осторвице, недалеко од Ниша да по 47.пут да крв.
Радује ме што су млади око мене, давалаштво има будућност, каже она док заједно даје драгоцену течност са тек пунолетном Јеленом Станковић (18).
Не бојим се, други пут дајем крв. Нисам могла јуче али сам јутрос поранила да помогнем, каже Јелена.
Текст и фото: Д.Алихоџић
http://www.novosti.rs/