Главни изазов Црне Горе за затварање поглавља 17, које се односи на економску и монетарну унију, је не дати повода Европској унији да забрани држави коришћење евра, оценио је за економски аналитичар Предраг Дрецун.
„За ЕУ није проблем суштине наше економије, већ лоша порука која би се послала у случају да не испоштујемо услове, а дозволи нам се коришћење евра, а имајући у виду да неке чланице ЕУ још не могу да користе евро,“ објаснио је Дрецун.
Он је, одговарајући на питање да ли држава може да одговори на ригорозне захтеве ЕУ кад су у питању монетарни стандарди, казао да може, али по цену неких других остварења.
„Биће болно ако ЕУ буде инсистирала на томе. Морамо бити свесни тога и већ сада почети да мењамо концепт економије. Ми нисмо економија услуга и што пре то схватимо биће боље, али бојим се да још истрајавамо на том, ничим доказаном ставу,“ оценио је Дрецун за „Побједу“.
Према његовим речима, питање испуњења Мастрихтских критеријума, с обзиром на висину црногорског јавног дуга и ниво буџетског дефицита, може се решити само растом реалног сектора, и то одрживим, а то је комбинација енергетике и пољопривреде и туризма као посљедице.
Специфичност Црне Горе у преговорима са ЕУ о поглављу 17 јесте чињеница да држава од 2002. године користи евро као званично средство плаћања. Дрецун је, одговарајући на питање колико ће то представљати изазов у даљим преговорима са ЕУ и постоји ли резервни план уколико не дође до евентуалне модификације критеријума конвергенције, рекао да не зна да ли постоји резервни план.
„Али сам сигуран да бисмо се уплашили уколико бисмо морали да управљамо својом монетом. Нисам сигуран више да ико жели своју валуту, а ја сам 2002. говорио да не треба бежати од перпера, али сад је касно за то,“ навео је Дрецун.
Према његовим речима, уколико би изгубили евро била би то велика елементарна непогода.
„Не верујем да ико озбиљно размишља о том проблему, а он је веома опасан,“ оценио је Дрецун.