Српски редитељ Борис Малагурски за своје документарне филмове добио је многобројне награде, а сада је тој листи додато још једно признање – његов документарац „Тежина ланаца 1“, у коме се бавио распадом Југославије, уврштен је у архив библиотеке Конгреса САД у Вашингтону.
„То је велика част за Србију. На прстима руке могу да се наброје српски филмови који су уврштени у каталог Конгресне библиотеке, а они су махом још из доба СФРЈ – филмови попут „Ко то тамо пева“ и „Скупљачи перја“. То што је мој филм у најпознатијој институцији те врсте, значи да ће бити заувек уписан у меморију људске цивилизације“ – каже Малагурски.
У првом делу документарног серијала, редитељ је говорио о умешаности запада у распад СФРЈ, са тезом да је Вашингтон директно одговоран за то.
„Када утихне пропаганда о Србима као зликовцима 90-их и деси се смена политичких генерација на глобалном нивоу, остаће историјска истина о ономе што се десило“ – оценио је редитељ.
„Важно је напоменути да највећу одговорност за распад Југославије сноси администрација Била Клинтона. Имају је и претходне – Реганова, која је спровођењем својих директива подривала југословенску економију, и администрација Буша старијег, који је донео закон о финансијској подршци сепаратистичким покретима. Нове генерације америчких конгресмена сада могу да уче из грешака њихових колега“ – наводи Малагурски.
Он тренутно снима трећи наставак „Тежине ланаца“ у коме се бави начином на који смо биолошки уништавани, са посебним фокусом на НАТО бомбардовање СРЈ осиромашеним уранијумом, који је оставио трајне последице.
„Филм ће да анализира и посљедице еколошке катастрофе коју је то бомбардовање изазвало, али и нашу кривицу у уништавању природе, те на који начин можемо да се ослободимо тешких ланаца неоколонијализма и коначно кренемо путем слободе“ – објашњава Малагурски.
У претходним деловима овог серијала српски редитељ је имао угледне саговорнике, попут Ноама Чомског, Оливера Стоуна, генерала Луиса Мекензија, Карлу дел Понте…
Исланђани као инспирација
Исланђани су, каже Малагурски, инспиративан пример народа који је малобројан (око 330.000 становника), али је спреман да се бори за своју слободу.
„То је нешто што је у духу и нашег народа, али као да смо то заборавили. Од слома економије 2008. Исланђани су дошли до опорављене економије која сада расте брже и од европских и америчке“ – наводи редитељ.
„Настављам са интервјуима и у 2019. години, када се надам да ће бити премијера „Тежине ланаца 3“ – каже Малагурски.