Када је касарна Речне флотиле на Лиману 2008. године понела име “Александар Берић”, већина Новосађана, али нажалост и свих других, није ни чула за највећег јунака Априлског рата, поручника бојног брода “Драва”.
Седам деценија се ћутало о официру Југословенске краљевске војске из Новог Бечеја, прво због титоистичке доктрине гушења историјске традиције српског народа, а потом и пословичне српске небриге и заборава.
Ноћ уочи рата 5.априла 1941. године, поручник Берић, командант монитора “Драва”, одбио је да изврши наређење Едгара Ангелија, команданта Речне флотиле Краљевске југословенске морнарице који је од Берића затражио да брод и цела посада предају Немцима.
“Драва се не предаје непријатељу” – непрестано је емитована радио порука са монитора након што је наређење о предаји одбијено.
Одолевање штукама
Брод су у међувремену напустили чланови посаде Мађари, Немци и Хрвати. Након што је бранећи положај Осјечке дивизије осигурала пребацивање копнених снага на Дунаву, “Драва” је већ 11.априла бомбардовала Мохачки аеродром у Мађарској и успела да заустави полетања немачких авиона – што је и био приоритетни задатак поручника Берића.
Одбијајући нападе “штука”, немачких јуришних бомбардера и мађарских патролних бродова, “Драва” се повлачила према Чибу, данашњем Челареву.
У неравноправној борби, дванаест немачких “штука” и више ловаца, потопило је монитор. Погинуло је 75 чланова посаде и укрцаних лица, део преживелих је успео да се искрца – а поручник Александар Берић је остао на броду у складу са поморском традицијом да заповедник не напушта својх брод. Његово тело је пронађено у Белегишу, око 150 километара низводно.
Берићева “Драва” је током седам дана Априлског рата, оборила десет и оштетила исто толико непријатељских авиона, уништена су два мађарска патролна брода, а онепособљен је и Мохачки аеродром.
Берићевог оца, Ивана Берића који је као предратни функционер Српске банке у Загребу, од послератних комунистичких власти затражио обнову те установе и поврат имовине које су Павелићеве усташе одузеле, Брозови ослободиоци су прогласили колаборационистом и осудили на шест година затвора.
Сва лична и породична имовина породице Берић је конфискована. Имовина Српске банке, најстарије кредитне установе Срба у Аустроугарској основане 1895. године у Загребу ни до данас није била предмет реституције у Хрватској.
Вери Берић, супрузи хероја са “Драве” одбијен је захтев за издавање пасоша јер је желела да се исели, а услед немаштине оболела је од туберкулозе као и њен син Иван Берић.
Едгар Ангели, Берићев претпостављени који је затражио од Берића да преда брод и посаду, како је то био чест случај међу хрватским официрима чак и у последњем рату – пребегао је и рат завршио у звању комодора, дозаповедника Морнарице Независне државе Хрватске.
dnevnik.rs, Wikipedia, Youtube/printscreen