Србија више од четири године чека извештај Европске комисије о скринингу за поглавље 31 које се односи на заједничку спољну, безбедносну и одбрамбену политику ЕУ, а иако је нацрт тог документа одавно готов, он би, међутим, ускоро могао да се пише испочетка, пишу данашње „Вечерње новости“.
Лист у издању од понедељка пише да, према незваничним информацијама, Литванија, једна од држава која је због руског питања најжешћи кочничар отварања преговора о поглављу 31, предлаже управо да се извештај о скринингу поново скроји или ажурира и ту Србији поставе услови који ће задовољити све чланице ЕУ, како би се одблокирао тај процес.
Сарадња Србије и Русије и чињеница да Београд није увео санкције Москви, трн су у оку највећим заговорницима ембарга Кремљу у оквиру ЕУ, а то су Пољска и бивше совјетске републике које су данас у Унији — Литванија, Естонија и Летонија, пише лист.
Како се наводи, у дипломатским круговима у Бриселу говори се и да Немачка, иако нема тврд став као балтичке земље и Пољаци, такође не гледа благонаклоно на низак ниво усаглашености Србије са одлукама и декларацијама Брисела које се тичу Русије.
Тачније, Србија се није придружила ниједној од девет декларација које се директно или индиректно тичу Москве, а које је Брисел усвојио у првој половини године, а од укупно 32 спољнополитичка документа у којима је тражено усаглашавање, Србија је одбила чак 18, пренео је Танјуг.
Појединим чланицама смета и развијена војно-техничка сарадња Србије и Русијем, заједничке војне вежбе, а замерају чак и сарадњу српског Министарства унутрашњих послова и руске Федералне службе безбедности.