Америка већ дуго настоји да проникне у принцип рада русих система противваздушне одбране С-300, а сада и С-400, али то је тежак и вишедецинијски посао, у којем је оригинални произвођач увек корак испред, тврде руски војни извори.
С циљем очувања апсолутне доминације у ваздушном простору, САД су искористиле пад СССР-а и успеле од земаља које су настале распадом те државе да набаве основну верзију С-300 почетком деведесетих година прошлог века.
Реч је о варијанти система С-300П (НАТО кодификација „буква“), који је произведен 1978. године. Успркос томе што је у том тренутку био стар већ 15 година, он је по својим техничко-тактичким могућностима био бољи од свих најмодернијих ваздушних одбрамбених система америчке војске тог времена
Американци су, тврде руски извори, успели да набаве напредну верзију С-300В, која је по својим техничким карактеристикама била далеко испред система С-300П.
Међутим, добили су само извозну модификацију која се у великој мери разликује од оне коју искључиво користи руска војска, па се на основу њих није могла стећи реална слика о свим техничким и тактичким специфичностима овог оруђа.
Тренутно се у Украјини налазе бројни амерички и израелски стручњаци који покушавају да проникну у срж функционисања ових комплексних борбених система.
Наиме, украјинска војска у свом наоружању има махом старије моделе са ограниченим способностима који се технолошки не могу упоредити са новим руским моделима.
Познато је да су у Украјини, заједно са америчким стручњацима били и израелски пилоти на Ф-15. Према различитим подацима који су били у медијима, основни циљ америчко-израелске посете украјинским ракетним системима јесте детаљно упознавање о С-300 на лицу места.
Познато је да руске објекте у Сирији чувају ракетни системи С-400 тријумф, те да су недавно сиријској војсци упућена три ракетна дивизиона изузетно напредног модела С-300 ПМУ-2, који важи за најсавршенију извозну верзију С-300.
Ова последња аквизиција сиријске војске у потпуности је смањила, па чак и укинула маневарски простор израелске ловачко-бомбардерске авијације, која је готово свакодневно нападала копнене циљеве у Сирији.
Послије испоруке ракетних система С-300 ПМУ-2 ови напади су готово у потпуности престали. И западне, али и источне обавештајне службе, покушавају да сазнају што више о војном арсеналу друге стране, преноси „Спутњик“.
И руска обавештајна инфраструктура би, ако јој се укаже прилика, врло радо „скенирала“ техничке и тактичке карактеристике најновијих крстарећих ракета западног порекла, оклопне технике, али и многих других пројеката који су скоро ушли у оперативну употребу или се још налазе у развоју.