Већина грађана Евопске уније противи се проширењу Уније новим чланицама у наредним годинама, док истовремено у земљама кандидатима и даље превладава подршка чланству у ЕУ и уверење да би то било корисно, показује најновије истраживање Еуробарометар које спроводи Европска комисија.
Истраживање, у које је укључено и пет земаља кандидата за чланство у ЕУ, показало је да већина грађана Србије, 42 одсто, сматра да би чланство у ЕУ било добра ствар. Да би чланство било лоше за Србију мисли 22 одсто, док 28 одсто мисли да то није ни добро ни лоше, пише Бета.
У Албанији је чак 93 одсто учесника анкете оценило да би чланство било добро, а свега један одсто има негативан став.
У осталим земљама са статусом кандидата, чланство у ЕУ позитивним сматра 58 одсто Македонаца, 45 одсто Црногораца и 35 одсто Турака.
На питање да ли мисле да би њихова земља имала користи од чланства у ЕУ, у Србији је 56 одсто грађана одговорило позитивно, а 29 одсто мисли да то не би био случај.
У самој ЕУ, међутим, проширење новим чланицама у наредним годинама подржава 43 одсто грађана, а против је 45 одсто.
Гледано појединачно по чланицама, проширење највећу подршку ужива у Шпанији (71 одсто), Пољској и Литванији (66 одсто), Румунији (65 одсто), Мађарској (62 одсто) и Хрватској (61 одсто). Највећи противници су Финска (64 одсто), Француска (62 одсто), Немачка (61 одсто) и Аустрија (58 одсто).
Питање да ли су за проширење ЕУ постављено је и грађанима у земљама кандидатима, и највише позитивних одговора било је у Албанији (83 одсто), за њом следе Македонија (77 одсто), Црна Гора (62 одсто), Србија (56 одсто) и Турска (36 одсто).
Упитани који је највећи изазов са којим се њихова земља суочава, највише грађана Србије, њих 39 одсто, сматра да је то економска ситуација, а за њом, са по 24 одсто, следе криминал и раст цена и животних трошкова. Поред Србије, економска ситуација је, са више од 30 одсто, и највећи разлог забринутости становника Грчке, Кипра, Албаније, Турске и Македоније.
Истраживање које спроводи Европска комисија и које је објављено 21. децембра, показало је да је на нивоу 28 земаља чланица ЕУ, 47 одсто грађана склоно да верује штампаним медијима, 46 одсто им не верује, док је седам одсто неопредељено. У Србији, међутим, 28 одсто грађана верује тим медијима, док им 62 одсто не верује, а 10 одсто је неодлучно.
У случају радија просек оних који верују том медију на нивоу ЕУ износи 59 одсто, а за телевизију је 50 одсто. Радију не верује 34 одсто, а телевизији 46 одсто Европљана. У Србији радију је склоно да верује 33 одсто, а телевизији 42 одсто грађана. Тим медијима не верује 49 одсто, односно 55 одсто грађана Србије.
Истраживање је показало да највеће поверење у медије, од чланица ЕУ, имају скандинавске земље, Холандија, Немачка и Аустрија, а најмање Грчка, Бугарска, Кипар, али и Велика Британија, где штампаним медијима верује само 28 одсто грађана.
У области информисања, најмање поверење у ЕУ уживају интернет, са 32 одсто, и друштвене мреже са свега 19 одсто, али је тај постотак у Србији виши и износи 35, односно 25 одсто.
Када је реч о политичким партијама, ни у земљама чланицама ни у земљама кандидатима то поверење не прелази 50 одсто, при чему је просек на нивоу ЕУ 18 одстзо, а у Србији 13 одсто. Партијама највише верују Холанђани и Швеђани, 44 одсто и 41 одсто, а најмање Грци, Шпанци и Французи, где је тај постотак једноцифрен.
Националним владама у 28 чланица ЕУ у просеку верује 35 одсто грађана, а не верује им 59 одсто. У Србији влади верује 37 одсто учесника анкете, 55 одсто јој не верује, а 8 одсто је рекло да не зна. И док у ЕУ готово исто поверење, односно неповерење као и влада уживају и национални парламенти, у Србији поверење у народне посланике им 28 одсто грађана, а 63 одсто им не верује.
Позитивну слику о ЕУ има 43 одсто испитаних у земљама чланицама, што је три одсто више него на пролеће 2018. године. Једна петина има негативну слику, 36 одсто неутралну, а један одсто испитаних није се изјаснило. Сличан је резултат истраживања и у Србији, где позитиву слику о ЕУ има 42 одсто, негативну 22 одсто, а неутралну 34 одсто.
У свих 28 земаља чланица већина грађана се осећају као грађани ЕУ, а у просеку тај постотак износи 71 одсто, при чему је највиши у Луксембугу, 89 одсто, а најнижи у Бугарској, са 51 одсто.
На питање „шта за вас лично значи ЕУ“, на које је било могуће дати више одговора, у земљама Уније за већину грађана то су били одговори „слобода путована, школовања и запослења било где у ЕУ“, „мир“, „евро“ и „културна разноликост“. У Србији су за учеснике анкете најбитнији разлози били слобода путовања и рада у ЕУ, економски просперитет и већи утицај у свету.
Стандардни Еуробарометар за јесен 2018. године спроведен је између 8. и 22. новембра на узорку од 32.600 људи широм ЕУ, у земљама кандидатима Албанији, Црној Гори, Македонији, Србији и Турској, и у непризнатој Турској републици северни Кипар, преноси Бета.