У Кијеву су славодобитнички признали да су они били ти који су стално кршили примирје у тампон зони у Донбасу али су се и похвалили да је као резултат тога украјинска војска освојила скоро цео „сиви простор“ који је био одређен Минским договорима.
Саветник председника Порошенка Јуриј Бирјуков изјавио је на телевизијском каналу Прјамој да је од маја 2014. године, када је почело да се ратује на истоку Украјине, ослобођено две трећине територије Донбаса.
„Сива зона“ представља део земље који раздваја украјинске снаге од самопроглашених република Доњецка и Луганска.
После другог Минског договора у фебруару 2015. била је одређена тампон-зона из које је морало да се уклони тешко наоружање, а војници са обе стране су се повукли на исто растојање од ње. Циљ је био да се стабилизује ситуација и да се затим мирним путем дође до компромиса.
Врло брзо се видело да руководство у Кијеву не жели да учини било какве уступке Доњецкој и Луганској области, па се често отварала ватра и кретало се у освајање „метар по метар“.
Без обзира на то што су украјински генерали стално понављали да ће војнички повратити Донбас, то на Западу нису хтели да чују и виде, већ су окривљивали Москву и њене штићенике у Луганској и Доњецкој области.
Тако је Порошенкова армија је освојила већи део тампон-зоне такозваним жабљим скоковима. Заузимали су полако повољније позиције, а западни посматрачи су се правили као да се ништа не догађа.
Неоспорно је да би Порошенко кренуо у одлучан обрачун да није био свестан да ће армију Доњецке и Луганске области подржати Русија, јер, како је објашњавао Путин, он не може дозволити да се побије или растера тамошње становништво.
Интересантно је да на другој страни представници доњецке и луганске војске тврде да до битног померања на стратешким тачкама ипак није дошло и да опстанак те две самопроглашене републике није доведен у опасност.
Председник Русије Владимир Путин, али и његова два блиска сарадника, министар одбране Сергеј Шојгу и министар спољних послова Сергеј Лавров, упозорили су ових дана руководство у Кијеву да не покушавају да улазе у нову ратну авантуру за коју су се припремали, јер би то могло да буде за њих катастрофално.
Ратнохушкачком реториком Порошенко покушава да подигне себи рејтинг пред председничке изборе који би требало да се одрже у марту 2019. године.
Да Порошенку нису важни животи његових грађана, доказ је број погинулих. У Донбасу је, по речима самог Порошенка, погинуло до средине септембра 2018. године 2.911 украјинских војника.
Цивилне жртве су још веће, погинуло је 3.318 људи које нису у оружаним снагама, док је број рањених око девет хиљада.
Бранко ВЛАХОВИЋ
http://www.novosti.rs/