Аамериканац Колин О’Брејди је постао први човек који је сам, без ичије помоћи, прешао преко Антарктика. Истраживачу и спортисти је требало 53 дана да пређе 1.482 километара кроз ледени пакао најјужнијег континента, док је 12 до 13 сати дневно вукао санке са опремом и шатором, тешке око 170 килограма.
Он је победио у трци британског официра Луиса Рада, чији је друг из војске погинуо пре две године, на 48 километара од циља, покушавајући овај епски подухват.
Њих двојица су срели у хотелу у Чилеу планирајући независно своје експедиције, па су решили да прогласе формално такмичење. Борбу са природом учинала је још тежом О’Брејдијева повреда на Тајланду пре десет година, када му је изгорела четвртина површине тела и када је деловало да никад неће проходати.
Обојица су се редовно јављала сателитским телефоном и слала “селфије” док су милели кроз залеђено пространство.
Американца је 20. децембра ухватила страшна олуја звана “саструги”. Рекао је да се осећао као да је заробљен у белој “пинг-понг” лоптици пробијајући се кроз “дине” од снега и леда, уз скоро никакву видљивост.
И ово ће проћи! Умало ми је данас био најгори дан. Борио сам се са личним демонима и нервозом док сам слушао како олуја јача. Нисам могао да спавам колико се тресао шатор. Изјутра сам се спремио и закорачио напоље у лудило – описује Колин на Инстаграму како је почео тај, најопаснији, 47. дан пута.
Чак и по лепом времену био је огроман изазов ићи кроз континент, који је практично пустиња јер се сва влага одмах леди. Лети овде никад не залази Сунце, што додатно дезоријентише, али је корисно када треба да се напуне соларне батерије.
Обојица авантуриста морали су да са собом понесу све залихе док су воду добијали топећи лед. “Ноћу” су у врећу за спавање стављали влажну одећу како би се просушила због топлоте тела.
Нису видели скоро никакве трагове живота осим пар силуета у даљини, а евентуалну помоћ научника у истраживачким центрима близу којих су пролазили су, према правилима такмичења, морали да одбију.
О’Брејди каже да је током експедиције толико смршао да му је сат стално спадао са руке, као и да се плашио да види како му тело изгледа после овог невероватног достигнућа.
(bbc.com)