Курдске области у Сирији где су људи највише патили и храбро се борили против исламиста, обилази немачки лекар Герхард Траберт који у ауторском тексту за Дојче веле наводи да тим људима сада прети Турска окупација и пита „зашто Запад ћути“.
„Опет сам на путу према северној Сирији, трећи пут ове године. Та земља, људи који тамо живе, рат и несрећа, углавном су нестали с насловних страна у Европи. Каткад имам осећај да ми уопште више не желимо да знамо како је људима у том ратном региону. Борба многих Сиријаца за демократизацију земље се чини изгубљеном. У игри великих сила и економских интереса великих концерна се гази семе демократског покрета“, пише Траберт.
Траберт је доктор медицине из Мајнца, лекар и професор за социјалну психијатрију.
Више од 20 година путује у ратна подручја како би људима помагао на лицу места. Оснивач је удружења „Сиромаштво и здравље“.
Како наводи, људи у северној Сирији, у аутономном региону који локални Курди зову и Рожава, поново страхују од рата и разарања.
„Видим то на њиховим лицима. И без речи знам за њихову збуњеност, разочарање и страх од тога да остану сами“, објашњава он.
„Ми смо рођени у Кобанеу, ту су страх, невоља, патња и смрт део живота“, каже му један хирург из те области који не жели да му се помиње име јер се плаши за породицу и себе.
„Сви смо јако забринути, осећамо велику несигурност, а са сваким даном све мање знамо што нам доноси сутра“, наводи тај хирург.
Кобане је, наводи Траберт, град у којем је изграђена основна демократска структура учешћа грађана у одлукама.
„Град који, према мом мишљењу, живи дух слободе, једнакости и братства, мирољубиви и толеранцијом обележен суживот различитих народа и религија. Задивљен сам енергијом и ангажманом са којима се обнавља Кобане“, објашњава.
Како наводи, већ пети пут је тамо и примећује нове зграде, нове станове, здравствене и образовне установе, једно сиротиште.
„Кобане, град који као мало који други симболизује отпор Исламској држави, отпор тероризму. Град чији су становници и инфраструктура тако патили у брутално вођеној борби током 2014. и 2015. године“, наводи он.
За најновију посету је, наводи, понео дерматом, медицинску справу која омогућава трансплантацију коже, посебно интактне сопствене коже на велике отворене ране на другим деловима тела.
С дерматомом се могу лечити велике ране и опекотине настале током рата.
„Опасност није прошла – и даље вребају скривене бомбе и гранате које је посејала Исламска држава“, наводи.
„Тај модерни медицински уређај кошта 12.000 евра и платило га је наше удружење “Сиромаштво и здравље“ из Мајнца. Осим тога, понео сам и лекове којих нема у северној Сирији. У томе нас помаже “Медицина за Рожаву“, хуманитарна организација са седиштем у немачком Гелзенкирхену. Дуже од две године помажемо изградњу и одржавање једног сиротишта у Кобанеу које је у новембру коначно отворило своја врата. Одмах су тамо нови дом пронашла многа деца чији су родитељи погинули“, наводи он.
Кобане је, како објашњава, непосредно на граници са Турском „те су људи у овом граду изложени војним претњама антидемократе Реџепа Тајипа Ердогана“.
„Он и његови следбеници курдске борце против Исламске државе етикетирају као терористе“, објашњава немачки лекар.
Ердогану, како наводи, није стало до борбе против тероризма, већ до „сопственог нарцизма и територијалног проширења Турске. А посебно до угњетавања и уништења курдског народа“.
„Ердоган је већ у региону Африн противно медународном праву водио рат и циљано убијао цивиле.Све то ми у слободном демократском свету знамо, али ћутимо“, наводи Траберт.
„НАТО, који се представља као војни савез слободног и демократског света, прихвата да његова чланица чини ратне злочине. Ми прихватамо тај државни тероризам јер се плашимо да изгубимо Турску као партнера, плашимо се да ће још више људи избећи у слободну Европу. При том губимо сопствени идентитет“, пише он.
Објашњава да тај идентитет подразумева европско слободарско самопоимање које је толеранцију, добре међуљудске односе и људска права „друштвено узидало у темеље нашег заједништва“.
Западне демократије, како наводи, допуштају да се људи утапају у Средоземном мору, затварају границе и окрећу главу од онога што се догада с људима у ратним и сиромашним подручјима.
„Оне прихватају кад државе које с њима сарађују воде ратове и врше ратне злочине кршећи међународно право“, тврди Траберт и упозорава да је директна демократија у Кобанеу у северној Сирији стварна претња Ердогановој администрацији.
„Ми би требало да помажемо ту крхку биљку хуманости и демократије“, наводи он.
Додаје да му житељи Кобанеа кажу да се „курдска прича патње понавља сваких 20 до 25 година“.
„Тој хуманитарној катастрофи треба да се успротивимо мирно и одлучно“, закључује Траберт.
http://www.novosti.rs/