Србија је у протеклих пет година остварила напредак у борби против сиве економије и смањила њен ниво са 21,5 одсто на 15 процената бруто домаћег производа (БДП), наводи министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић.
Расим Љајић је, на панелу „Сива економија – дупли трошак за потрошаче“, указао да сива економија никада неће бити у потпуности искорењена, као ни корупција, приметивши да нема земље у свету која се не суочава са тим проблемима.
Наводи да у поређењу са чланицама ЕУ, Србија није ни најгора ни најбоља у тој области, и да има пуно земаља које су лошије од нас – на пример у Бугарској је проценат сиве економије 42 одсто, у Румунији 30 одсто, Словенији 24 одсто и Хрватској 25 одсто.
„Не говорим то да бих казао да ми нисмо лоши, већ да је проблем такав да изискује пуно рада и јаке политичке воље. То ће бити кључна ствар у борби против сиве економије“, додао је Љајић.
Констатујући да је за сузбијање сиве економије неопходна координисана и перманентна борба, а пре свега политичка воља, механизми и правни оквир, министар је оценио да је код нас та воља најодлучније показана од 2015. године, када је усвојена Национална стратегија за борбу против сиве економије и Закон о инспекцијом надзору.
До сада смо, како је напоменуо, имали ситуацију да инспекције не могу да контролишу оне који раде на црно па цену плаћају они који су регистровани, а сада нови закон омогућава да се контролишу и регистровани и нерегистровани привредни субјекти.
Према његовим речима, од 15. јула 2015., када је закон ступио на снагу, за 17 одсто је повећан број регистрованих привредних субјеката, са 334.000 на 391.000, што је, истиче, први показатељ да је закон дао резултате.
Министар трговине је навео да ће закон донети и могућност формирања јединственог информационог система, с чиме се креће наредне године, а који ће „увезати“ рад 42 инспекције на тржишту Србије.
„Недовољан број инспектора“
Велику препреку за постизање бољих резултата, како је предочио, представља недовољан број инспектора, што је нарочито приметно у туристичкој инспекцији, где је обим сиве економије такође велики.
У том сектору, каже, постоји 114 инспектора, од чега су 72 републички, а 42 локални, који треба да покрију велики број угоститељских објеката, туристичких агенција, скијалишта, наутичких подручја и читав низ других надлежности.
„То није могуће. Зато Министарство за државну управу сада ради анализу свих инспекцијских служби, како би утврдило где су мањкови, где вишкови. То може да смањи обим сиве економије“, изјавио је Љајић.
Као највећи изазов пред нама види интернет трговину, будући да је милион и 800 хиљада људи прошле године прометовало у тој области, што је за 50 одсто више него пре три године.
Наглашава да је у борби против сиве економије најважнија друштвена свест, јер, како каже, не постоји ни закон ни норма која може да предвиди сваку животну ситуацију и да спречи корупцију и сиву економију.
„Ако корупција постане начин живота, увек ћете наћи неку рупу да неког преварите“, приметио је министар апелујући на јачање свести, регуалтива и механизама државе.
Закључио је да је борба против сиве економије важна и због смањивања пореских оптерећења, јачања економије и животног стандарда.
„Важна улогу пореске полиције у сузбијању сиве економије“
Помоћник директора Пореске управе Нада Новосел је истакла да врло важну улогу у сузбијању сиве економије има пореска полиција, која највише проблема увиђа у области промета добара.
„Пореска полиција је само у претходној години највише проблема имала у трговини. Роба је одузимана физичцким лицима и то дуван, цигарете, затим роба увезена из Кине и Турске“, изјавила је Новоселова.
Сива економија, како додаје, примећена је у великој мери у пољопривреди, велики је број неевидентираних прихода, али и у трговини аутомобилима и мобилним апаратима и у грађевинском сектору, код промета грађевинског материјала.
У склопу националног програма за сузбијање сиве економије, Пореска управа и пореска полиција су, како каже, један од кључних носилаца борбе против сиве економије.
„У овој години је поднето 1.339 кривичних пријава, а износ утајеног пореза је преко 10 милијарди динара“, закључила је Новоселова.
Танјуг