„Сирија је била и остала колевка цивилизације, на сваком квадратном километру те земље налазе се остаци неке од цивилизација. Тај свој добар положај Сирија је плаћала јер су многе цивилизације пролазиле преко и кроз ту земљу. Захваљујући томе имала је много тешких тренутака али ипак ово сада је нешто најгоре што се дешава тој дивној земљи.“
Небојша Котлајић, новинар спољнополитичке рубрике РТС-а, овим речима почиње своју причу о Сирији, из које је радио бројне репортаже за Јавни сервис и које ћа тамо остати као документ. Кадрове које је снимио Зоран Шкрбић налазе се у архиви РТС-а, а многе слике предратне Сирије више нема ни тамошња државна телевизија пошто је многи тога спаљено у бомбардовању међународне коалиције.
У емисији „Спутњик интервју“, Котлајић је више говорио о Сирији какву је упознато пре рата, а да до њега није дошло, можда би о остао и да живи и тој земљи.
Истиче мултикултурализам који је функционисао беспрекорно, толико да су се празници као што су Бајрам и Рамазан, Божић и Васкрс празновали тако да нико није радио и сви су славили.
„Тамо није било битно ко је које вере, битно је да се људи слажу и Сирија је била фантастичан пример управо тог живота и суживота на том простору. То јединство нико није могао да разбије док нису кренули да се ломе глобални интереси“, рекао је Котлајић.
Каже и да те 2010. није могао да наслути шта ће се десити и да у обичном животу није било тензија у тој мери како су то преносили западни медији који су сатанизовали Сирију.
„Када спојите тензије и критичну масу онда то мора да експлодира“, рекао је Котлајић.
Истиче културне и цивилизацијске тековине настале у Сирији. Подсећа да је је то земља у којој је настао први алфабет на свету, угарит, прво клинасто писмо…
„Хришћанство је почело да се шири из Сирије ка западу тамо је и Салве прихватио хришћанство и постао је Павле. Њега су хришћани спасили тако што су му спустили уже низ једну хришћанску богомољу да га не би убили римски војници“, објашњава Котлајић.
Када се говори о хришћанству у Сирији, каже да је интересантна приче о Светој Текли. Била је ћерка једног римског легионара и прихватила је ново учење хришћанства. Пошто је знала да је отац против те одлуке, побегла је од куће а отац је послао римске Легије да је нађу и да је убију. Она је бежала и нашла се испред планине Каламон и онда се помолила Богу. Легенда каже да се планина распукла и отворила пут дуг дуг два километра до једног места.
„И дан-данас је то место које посећују и хришћани и муслимани. Дакле, Света Текла је ишла том стазом дошла је до једне просторије у стени и ту је живела 80 и нешто година. Кажу да јој је Бог подарио чаробну воду којем су се лечиле тадашње болести. Лечила је и хришћане и муслимане тако да је и дан-данас познато место Малула где одлазе сви верници“, испричао нам је Котлајић.
Наш саговорник је путовао по целој Сирији, а оно што је заједничко свима јесте гостопримство. Каже да је ту нашао сличност са српским сељаком када му неко дође у госте а он извади све најбоље што има у кући да га почасти, није важно шта ће њему да остане.
„Такви су вам Сиријци“, каже и додаје да блискост менталитета Србина с Балкана и Сиријца с Блиског истока јесте у ономе што носе у срцу и души и додаје да мало људи зна да се глава Јована Крститеља налази у Омајада џамији у Дамаску, и њу поштују и муслимани и хришћани.
„Они се према сваком таквом делу нечије религије односе као да је њихова и поштују је“, указује Котлајић.
Сада, када су многе богомоље срушене сви заједно учествују у обнови, а то је земља, напомиње Котлајић у којој живи 90 одсто муслимана, осам одсто хришћана и два одсто остали.
Спутњик