Рањена, уздрмана, па ипак привлачна и неодољива. Тако о Јелисејским пољима говоре они које ових празничних новогодишњих дана срећемо на „најлепшој авенији на свету“.
Тутњају њом последњих субота демонстранти, утерују страх у кости престрављеним трговцима сакривеним иза дебелих металних застора и туристима закључаним у хотелским собама. Ломе излоге, пале асфалт и спроводе своју малу револуцију. Зебњу и панику сејали су овуда у последње време и исламски терористи.
Ипак, нико од њих не може да помути сјај једној од најпримамљивијих авенија којој је трасу поставила француска краљица Марија Медичи, кћерка Франческа Првог, друга жена Анрија Четвртог и мајка Луја Тринаестог, када је 1615. године на мочварном земљишту тадашње париске периферије одлучила да уреди шеталиште под брестовима и липом да би је подсећало на родну Фиренцу.
Краљ Сунце Луј Четрнаести дао је 1670. године задатак пејзажисти парка у Версају Андреу ле Нотру, да доврши посао уређења авеније дуж које су никли раскошни травњаци, која је почетком 18. века добила данашње име по Јелисејским пољима у Хаду из грчке митологије где иду душе умрлих јунака.
Овде се славе војне и спортске победе, док обичним данима чувеном авенијом, широком 70 метара и нешто краћом од два километра, свакодневно прође сто хиљада аутомобила и 300.000 пешака, од којих су четвртина странци. Сваки од њих у просеку у 120 бутика остави више од хиљаду евра. Празничним данима, какви су ови, посета се удвостручи. Ипак, рекло би се да, данас, туриста има мање. Протести су, делимично, учинили своје.
Променада једном од најскупљих авенија на свету, која спаја тргове Шарл де Гол Етоал и Конкорд, започиње на Тријумфалној капији. Овде су Французи направили тежак дипломатски гаф када су Србију скрајнули на обележавању стогодишњице Првог светског рата. Ту је, последњих седмица, вођена и једна од најжешћих савремених битака у бунту „жутих прслука“.
Кружне степенице воде на врх педесет метара високог споменика. Трагови рушења још су видљиви. Иза дрвеног паравана и плексигласа, којим као да је привремено урамљен епилог урбане гериле, злокобно зјапи разваљено лице Геније слободе, детаљ са велике композиције „Одлазак добровољаца“ Франсоа Рида. Ова рупа у лицу постала је један од негативних симбола нације. Модерни револуционари попели су се ту 1. децембра и за собом оставили праву пустош.
Било је страшно. Склонили смо се на време, а оно што смо касније затекли дуго ћемо памтити – каже, за „Новости“, Доркас, девојка запослена у бутику на врху Тријумфалне капије.
Доле, на почетку једне од најскупљих авенија на свету, која се гушила у магли сузавца, тресла у заглушујућем праштању димних бомби и подрхтавала под млазевима водених топова, поново шетају гости из Чешке, Холандије, Кине и Америке. Неки су, баш, дошли да виде како то све изгледа у дане протеста.
Испред „Картијеа“, велико обезбеђење. Иза непробојног стакла, сатови од 6.000 до 36.000 евра. Да тачно измере време у коме живимо. Све то може и да се запише налив-пером изложеним код „Монблана“ вредним 14.300 евра. Били су то симболи на које су насртали демонстранти. Запослени су зато опрезни и ћутљиви. На дугме отварају врата и служе богате купце.
Радњица сувенира шћућурила се одмах поред. Десетине људи тискају се на неколико квадрата, тражећи сићушни предмет који ће их заувек подсећати да су се, једном, шетали овуда.
Брачни пар Расмус и Вибеке, са децом Вилунгом и Јетеом, стигли су из Копенхагена, на пет дана.
Синови су доста слушали о „жутим прслуцима“ пред пут, па су били усхићени када су их коначно видели у Мареу. Једина брига нам је била да ли ће радње бити отворене. Све је у реду – каже нам глава породице.
„ЛИДО“ привлачи својим дугим златним ходником. Посета је, кажу, и овде делимично опала. Било је анулираних резервација. Генерално, кабареи у Француској су због последњих догађаја регистровали између 20 и 30 одсто мање гостију. Али, публика се, полако, враћа.
Мање је људи, многима је забрањено да причају, види се нелагода, неки излози пресвучени су дрвеном оплатом. Целом дужином патролирају наоружани војници и полицајци.
Пролазе поред продавца кестена. Осам комада, три евра. Шибицари и даље хватају лаковерне на стару добру фору. Живот на чувеној авенији, ипак, тече даље.
БОГАТСТВО ЗА КВАДРАТ
За изнајмљивање продајног простора на Јелисејским пољима треба издвојити право богатство. Занимљиво је да цена није иста на левом и десном тротоару. На скупљој, сунчаној, парној страни, најам квадратног метра кошта и до 10.000 евра годишње.
За бутик од 100 квадрата тако треба издвојити више од 80.000 евра месечно. Промет је зато изузетно битан, па су многи претрпели непроцењиве губитке када су морали да затварају врата усред протеста.
Горан Чворовић
http://www.novosti.rs