У 2018. амерички председник започео је трговински рат с Кином, док је бављење унутрашњом политиком оставило простора Русији да буде активнија на међународној сцени. Русија је остала оптерећена санкцијама, али на спољашњем плану, делује као Сједињене Америчке Државе у другој половини деведесетих година, што показује да има амбицију да дугорочно задржи статус велике силе. С друге стране, статус друге привредне силе у свету задржала је Кина, уз неокрњен ауторитет и превласт Комунистичке партије.
Како је изгледала протекла година у односима великих сила
У години за нама свет се навикао на Доналда Трампа. Четрдесет пети амерички председник нарушава правила међународног поретка који је створен деведесетих, али решава проблеме обичних Американаца. Трампов стил говора и непосредност коју најчешће изражава на Твитеру не крше само дипломатске протоколе већ и међународне споразуме. Ипак, „овом каубоју америчке политике“, како каже Стеван Рапаић из Института за међународну политику и привреду, тешко ће и демократе стати на пут.
„Трамп је одговор на ту америчку либералну политику којa је проузроковала обесправљење америчке радничке класе и њихов суноврат. Дакле, спољнотрговинске протекционистичке мере у комбинацији са смањењем пореза и дерегулацијом дале су крила америчкој економији. Инвестиције расту, потрошачи све више троше, што даје замајац привреди, а и технолошке иновације расту. То су прави резултати, а не оно што пише на Твитеру. Фрижидер америчког радника више ниje празaн, што отвара велике могућности за реизбор Трампа“, објашњава Рапаић.
У 2018. Трамп је одлучио да се Сједињене Америчке Државе повуку из Париског споразума о клими и иранског нукеларног споразума, али је истовремено успео да се, после салви увреда, приближи севернокорејском лидеру Ким Џонг Уну и отвори врата за бољи однос с дуго одметнутом нуклеарном силом. То је доказ да руши све традиционалне начине владавине, истиче политички аналитичар Френк Салвато са Флориде.
„Његова владавина је знатно другачија од владавине Барака Обаме, али и Буша млађег. То је зато што он фаворизује капитализам уместо социјализма. Иако се у Европској унији и свету његова политика тумачи као Америка на првом месту, пре бих рекао да је то у суштини америчка економија на првом месту. Година 2018. остаће упамћена по опоравку америчке економије, порези су нижи, економија је јача. То се дешава свугде где људи више контролишу своје животе, задржавају новац који зараде“, каже Салвато.
Иако и даље најјача, Америка, међутим, није једини глобални играч. Према речима Стевана Рапаића, њу сустижу земље као што су Кина и Бразил, али Америка је са Трампом променила свој курс и на тренутак збунила противнике који су сматрали да ће он суновратити амерички углед у свету и економију, а заборавили су да се углед у свету не ствара лепим манирима у стилу Барака Обаме, већ уз помоћ тврде и меке моћи.
„Питање је сад да ли је са Трампом уопште и мека моћ САД у паду. Можемо приметити да је глобални тренд такав да иде ка одбацивању идеала либералне демократије, либералних начела капитализма и глобалистичких идеја које су проузроковале огромно сиромаштво, миграције и ратове с једне стране и раст богатства неколицине с друге“, закључује Рапаић.
Ако се узме у обзир то да је у години за нама изгубио већину у Представничком дому, и да има озбиљне проблеме с дубоком државом, Трампови потези биће до краја мандата под лупом и контролом демократа. Ту је и отворено питање мешања Русије у америчке изборе, истиче Душан Пророковић из Центра за стратешке алтернативе.
„То што се Америка више бави унутрашњим питањима, а мање спољнополитичким позиционирањем, отворило је простор Русији да направи најбоље односе са Турском у последњих 200 година, омогућило јој да постане значајнији актер сиријске кризе, омогућава јој да се укључи у европску кризу захваљујући енергетским трансферзалама. Сам Доналд Трамп није нешто претерано утицао на руску политику у негативном смислу, није ни у позитивном, али то повлачење Америке, које је присутно, оставило је известан маневарски простор да Русија дефинише сасвим другачији и много агресивнији приступ него што смо гледали пре пет или шест година“, каже Пророковић.
У години за нама, најмногољуднија земља обележила је 40 година од почетка реформи и отварања према свету. Поред наставка борбе против корупције у страначким редовима, највећи изазов Кине биће како да изглади нарушене трговинске односе са Сједињеним Америчким Држвама, оцењује мастер међународне политике на кинеском универзитету за спољне послове Никола Јокановић.
„Сведоци смо да је на самиту Г-20 у Буенос Ајресу, бар на сусрету Си Ђинпинга и Доналда Трампа, показана воља да се тај однос релаксира, јер нису само Кина и САД те које у томе учествују, последице носе и друге државе које су у некој мери зависне од њих“, додаје Јокановић.
Стеван Рапаић подсећа да се Кина не меша у унутрашња уређења држава с којима сарађује у оквиру Новог кинеског пута свиле „Један појас – један пут“. Кинески привредни раст се није десио преко ноћи и стихијски, већ захваљујући дугорочном планирању, протекционистичким мерама и улагању у домаће произвођаче како би од јефтине радне снаге постали светски центар нових технологија и извозник високотехнолошких производа креираних и направљених у Кини.
„Овде се ради о земљи која, за разлику од других великих играча на светској сцени, никад у својој историји није имала експанзионистичке аспирације и њена данашња војна моћ усмерена је искључиво на одвраћање“, рекао је Рапаић.
Какве су прогнозе за годину пред нама?
У години пред нама, Никола Јокановић очекује да ће Кина наставити да се бори против корупције, јер се у Кини то схвата као снажење положаја партије. Што се тиче „Пута свиле“, биће и даље под притиском да остварује што више резултата. Тамо где је већ присутна у великој мери, а то су афричке земље, средња и источна Европа, Блиски исток, трудиће се да сачува своје интересе кроз инвестиције и да их повећа колико може.
„Очекујем да ће у првој половини 2019. бити неке ствари непредвидиве, да би се касније релаксирале, јер спровести неке мере треба одређено време. Шта год да буде, биће под притиском пословних кругова и њиховим лобирањем с обе стране“, закључио је Јокановић.
За Френка Салвата односи између Вашингтона, Москве и Пекинг остаће компликовани.
„Уколико три светске силе наставе да одржавају здрава савезништва, одржаће релативни мир на глобалном нивоу. Уколико се тај мир у троуглу наруши, не можемо ни да замислимо где би нас то могло одвести“, каже Салвато.
Мада се политички курс великих сила неће битно мењати у години пред нама, криза америчке војне хегемоније и успостављеног светског поретка указују на већу неизвесност. Трампов популизам, Путинова чврста рука и Пут свиле Си Ђинпинга запржили су чорбу која ће се крчкати и у 2019.
http://www.rts.rs/p