Европска унија се обнавља 2019. године када ће у парламент и Европску комисију ући нова лица, али изазови остају: популизам, трговински сукоби, миграције и буџет, пише Дојче веле и пита се хоће ли нова година бити тежа него протекла.
У протеклој години Европска унија имала је више него довољно криза: мукотрпни преговори око Брегзита, трговински сукоб са САД, растућа десно-популистичка струјања у Европи и сукоби с Пољском, Мађарском и Румунијом због угрожавања правне државе. Поставља се оправдано питање: може ли 2019. уопште бити гора? Одговор је: може. Али и не мора, наводи се у анализи Дојче веле(DW).
У мају се бира нови сазив Европског парламента, јединог наднационалног демократски изабраног парламента на свету. На јесен следи читав низ кадровских промена на врху ЕУ: од председника Европске комисије, преко свих комесара, па све до функције новог председника Европске централне банке. Тиме кризе неће нестати саме од себе, али се пружа прилика за нови почетак. И за нови ветар из Брисела.
Политиколози који се баве изборима процењују да би у новом сазиву парламента ЕУ број посланика с популистичком и радикално-десном позадином могао да се повећа на 20 посто. Они вероватно неће постати најјачи посланички клуб, али ће добити више утицаја и тако активно отежавати спровођење реформи и интеграције.
Резултат избора ће одражавати растуће незадовољство грађана ЕУ. Осећај да чланство у ЕУ не доноси ништа, нема много везе са чињеницама. Али зато популисти – од Француске преко Италије, па до Немачке – знају како да искористе тај осећај и поручују: ЕУ су прегазили мигранти, ЕУ је губитник глобализације.
Овим мрачним и нетачним визијама поборници ЕУ и рационални политичари морају стати на крај. Националистички слоган „Моја земља на првом месту“ мора заменити „Европа је важнија“. Ради благостања и мира.
Одласком Британаца, ЕУ ће се први пут у својој историји смањити. То је у сваком случају губитак, пре свега када је у питању спољна и безбедносна политика.
Без војно снажне Велике Британије смањен је и утицај ЕУ на глобалном плану. Привредно гледано, Европа се може снаћи и без Британаца. Ту ће они претрпети много већу штету. У међувремену, и британска влада признаје да ће Брегзит по Велику Британију имати негативне последице.
Због потпуне блокаде у доњем дому британског парламента још постоји шанса да ће Брегзит бити одгођен а можда и потпуно стављен на лед – што би било пожељно.
После изласка Велике Британије, која је једна од оних земаља које више уплаћују у ЕУ буџет него што из њега добијају – земље попут Италије, која такође уплаћује више него што добија, унутар ЕУ ће добити на тежини.
Ове земље би убудуће требало да више уплаћују у буџет, али тренутна популистичка влада у Риму је још увек велики фактор несигурности за ЕУ.
Вођа екстремно-десне Лиге Матео Салвини, као министар унутрашњих послова још увек није задовољан – његов циљ је да постане премијер и на леђима Брисела води предизборну кампању.
У случају да Италија поново потоне у рецесију, кривица се наравно може свалити на Европску комисију. Мало наде улива чињеница да је свађа око превисоког задужења Италије у децембру мало ублажена. Тешка буџетска времена за Италију су неминовна: 2020. и 2021. година.
Противтежа популистичким ЕУ противницима је тренутно француски председник Емануел Макрон са својом још увек недовољно етаблираном странком.
Ако Макрон изгуби на полету након протеста „жутих прслука“, и ЕУ ће изгубити један од замајца.
Због тога ће много тога за ЕУ зависити од импулса из Берлина, наводи DW и пита се хоће ли нова евентуална коалиција између зелених и конзервативаца са новим људима на челу, показати више одушевљења за Европу или ће Ангела Меркел наставити да лавира кроз разоразне кризе.
Поред интерних криза ЕУ, појачаће се и спољнополитичке олује: руске претње, конкуренција с Кином на пољу високих технологија и утицаја у Африци и на крају непредвидљиви Трамп у Белој кући.
Трансформација у смеру дигиталног и еколошке привреде које се користи вештачком интелигенцијом ће 2019. изискивати много напора и добрих идеја. И управо овде Европска комисија може сакупљати политичке бодове. Овде Европска унија може показати да се заједнички може више постићи него када свако делује сам за себе.
Истина је, 2019. година ће 30 година након друштвених превирања у источној Европи бити компликована година. Но заправо никада није било једноставно. ЕУ је навикла на кризе. И савладаће и следећу која долази, без обзира на то о каквој кризи ће се радити, преноси Танјуг позивајући се на Дојче веле.