Народни музеј у Београду посетило је за шест месеци од отварања више од 150.000 људи, а стална поставка и гостујућа изложба Националног музеја из Пекинга за посете ће бити доступни и данас, 2. јануара.
Како је речено агенцији Бета у тој установи посете ће бити бесплатне у недељу, 6. јануара када ће музеј радити скраћено од 10 до 15 часова, а музеј неће бити отворен једино, 1. јануара и у понедељак када и иначе не ради, на Божић 7. јануара.
У музеју је изложена стална поставка од 4.000 експоната, као и изложба Националног музеја из Пекинга под називом „Сва лица културе. Сликарство и живот учењака древне Кине“.
Изложба италијанског римског барока биће постављена од средине фебруара, а затим ће бити организована ретроспектива посвећена сликару Дјури Јакшићу у сарадњи са галеријом Матице српске, најавили су у музеју.
Недеља ће и у 2019. години остати дан када је улаз слободан, с обзиром на то да је Народни музеј у Београду централна национална институција, те основна поставка мора бити доступна за све посетиоце макар једном недељно.
Како је речено, посета је већа викендом него радним данима, а недељом за петину више људи посети ту установу.
Након пуних 15 година и пет пута одлаганог почетка рада, у Београду је 28. јуна 2018. године отворена нова стална поставка Народног музеја са 4.000 експоната.
Од 2003. године, када је музеј на Тргу Републике у Београду затворен због „катастрофалних микроклиматских и безбедносних услова“, промењено је осам влада и седам министара културе.
Народним музејем управљала су три директора, направљена су три пројекта санације и обнове, а изнад улаза у једном тренутку је постављен чак и сат који је откуцавао време до отварања заказаног за 2016. годину.
Реконструкцију је испратила афера у вези са изградњом депоа за уметничке радове аустријске фирме Кунстранс са којом је Влада склопила уговор 2006. године.
Уговор је оцењен као „штетан за државу“, па је после изгубљеног спора пред медјународном арбитражом Србија била дужна да тој фирми исплати 2,5 милиона евра за депо који никада није коришћен, а против тадашњег министра културе Драгана Којадиновића поднета је кривична пријава.
Директорка Народног музеја Бојана Борић Брешковић рекла је да је реконструкција зграде коштала око 12 милиона евра, док је за церемонију отварања Влада издвојила више од 38 милиона динара.