У затворима европских држава тренутно 14 српских држављана осуђених пред Хашким трибуналом издржава вишедеценијске затворске казне између 20 и 40 година, док два осуђеника издржавају казне доживотног затвора, а Србија последњих 10 година тражи од Савета безбедности Уједињених нација да им се омогући служење казне у Србији.
По одлуци Хашког трибунала, чији је рад наследио Механизам за кривичне судове, осуђени Срби казне издржавају углавном у затворима у Немачкој, затим у Пољској, Данској, Естојини, Финској и Француској.
Сви они су већ стари и болесни и ретко виђају своје породице, а у најтежем положају су Милан Мартић и Драгомир Милошевић који казне служе у затвору у Естонији.
Да не би било забуне о каквом се положају ради, министарка правде Нела Кубуровић у изјави за Танјуг појашњава да Мартић и Милошевић нису дискриминисани у односу на друге осуђенике који служе казне у естонском затвору.
Реч је, како каже, о томе да њихов положај отежава то што не познају језик државе у којој издржавају казну нити постоји могућност да им се обезбеди преводилац.
Њима је због тога отежана комуникација, па су им ускраћене неке основне потребе, између осталог и могућност достављања књига, навела је Кубуровићева и додала да им ни посете породица нису честе због не тако лаке конекције са Естонијом.
Такође су тражили да у ћелијама буду сами, али им то није омогућено.
Због тога је Министарство правде више пута писало председнику Механизма Теодору Мерону и Министарству правде Естоније, а због целе те ситуације и међународни Црвени крст је изразио своју забринутост, напоменула је Кубуровићева.
Девет Срба умрло приликом издржавања казне
Већина осуђених Срба је старије доби и често немају адекватну медицинску заштиту, навела је министарка истичући да је девет Срба умрло приликом издржавања казне, док су неки умрли и пре окончања поступка пред Трибуналом.
„То је једна од ствари која баца и сенку на сам рад целог Трибунала последњих 20 година и један од разлога због којих Србија последњих 10 година тражи од Савета безбедности Уједињених нација да им се омогући служење казне у Србији“, навела је Кубуровићева.
Недавно је на седници СБ она лично позвала Сектретаријат да изврши мониторинг над затворима у Србији, за које каже, да испуњавају све европске стандарде.
То, како је навела, из године у годину потврђује и Савет Европе, када оцењује стање у српским затворима, њихову оптерећеност и до сада је у документима утврђено да нема ни тортуре ни мучења.
Кубуровићева је истакла да је држава спремна да прихвати међународни надзор над спровођењем санкција које је окривљенима изрекао Трибунал.
Указујући да Србија свакако не би могла да доноси одлуке о њиховом условном отпусту осуђених или умањењу казне без одлуке Механизма или Савета безбедности, министарка је навела да је управо то био један од разлога који се често наводио као разлог зашто не би требало Србији да се дозволи да осуђени у њеним затворима издржавају казне.
Напоменула је да је у октобру прошле године, приликом посете Мерона Београду, од њега добила уверавања да се Механизам не противи евентуалној одлуци Савета безбедности да њени држављани казне служе у Србији.
То би, према њеној процени, требало да подстакне Секретаријат Уједињених нација да поднесе иницијативу Савету безбедности који треба да одобри служења казни у Србији.
Караџић и Младић чекају окончање другостепених поступака по жалбама
Када су у питању Радован Караџић и Ратко Младић, они су још увек у притвору у Схевенингену и чекају окончање другостепених поступака по жалбама.
Што се тиче Караџићевог здравља, Министарство правде није имало захтеве или обраћања, али су чланови Младићеве породице и његови адвокати више пута иницирали да Влада Србије да гаранције за његово привремено пуштање на слободу.
„Влада је још пре годину дана дала гаранције и оне остају на снази“, навела је Кубуровићева.
Указала је да је у току поступак поновног вештачења Младићевог здравственог стања, па остаје да се види какви ће бити резултати.
„И овог пута прегледају га лекари који нису из Србије. У питању су експерти из иностранства, али је Србија прихватила иницијативу његових адвоката да помогне приликом новог здравстевног вештачења“, истакла је министарка.