Шеф словачке дипломатије Мирослав Лајчак уверен је да је дијалог једини пут за решење косовског проблема, али констатује да тренутно стање ствари не доприноси очекиваном позитивном помаку.
Мирослав Лајчак, чија земља није признала косовску независност, истиче у интервјуу за Танјуг да „заинтересоване стране треба да одмере своје потезе тако да буду у духу помирења, добрих суседских односа и дијалога Београда и Приштине“.
„То значи уздржавање од свих корака који генеришу регионалне и међуетничке тензије и просто да се придржавају правила“, навео је словачки министар.
Истиче и да сваки покушај блокирања дијалога с циљем да то не буде стандардан и сталан процес мора бити елиминисан и каже да је дијалог осмишљен тако да се оконча постизањем свеобухватног правнообавезујућег споразума, који би онда могао да буде основа и за одлуке попут одлуке о формирању косовских оружаних снага.
Лајчак је рекао да је његова земља јасно изнела став о формирању косовске војске, и подсетио да су оштре позиције изнели и ЕУ и НАТО.
На питање како види шансе Србије да се дође до коначног решења које би уважило и њене интересе, и какав је његов о став о поштовању резолуције 1244, словачки министар указује да је јасно да се данас погледи на то колико је релевантна Резолуција 1244 из 1999. године фундаментално разликују.
„За неке земље она је и даље на снази, за друге више није од користи. Не желим да спекулишем о конкретним интересима Србије према Косову. Њих мора да дефинише Србија и Србија је та која мора да одлучи шта је од тога најважније. Али, важно је поново истаћи да је дијалог кључан за решење тог питања“, истиче Лајчак.
Словачка не подржава размену територија
Када је у питању идеја о разграничењу, Лајчак је нагласио да Словачка не подржава размену територија дуж етничких линија и додаје:
„Верујемо да та концепција јуче није била реална, данас изгледа да јесте, а сутра опет неће бити. Детаљно разматрање увек омогућава да ствари буду јасније, па када се то буде постигло видећемо да ли би таква врста решења донела више штете него користи“, објаснио је.
Имајући у виду предстојеће председавање Словачке ОЕБС-у и најаву премијера Петра Пелегринија да ће у вези са решавањем косовског питања бити размотрени механизми које та организација има на располагању, Лајчак каже:
„ОЕБС је од оснивања развио разна средства како би се повећао ниво узајамног разумевања. Треба да истражимо и размотримо како ти инструменти могу да се, у разумном обиму, примене на ово питање.“
Забринутост због ситуације у БиХ
Лајчак, одличан познавалац прилика на Балкану, с обзиром на функције које је раније обављао, каже да, поред односа Београда и Приштине, велику забринутост изазива ситуација у БиХ.
„Унутрашња кохезија је све слабија, неповерење све веће. Морамо се додатно политички ангажовати у Босни и Херцеговини, између осталог, конструктивно подржавајући успешно формирање администрације на свим нивоима“, навео је Лајчак.
С друге стране, Лајчак верује да ће споразум између Македоније и Грчке бити примењен и да ће један дугогодишњи проблем у региону бити решен.
„То је пут којим треба и други да крену“, поручује он.
Коментаришући процес проширења ЕУ и страховања да неизвесна перспектива на том плану за земље Западног Балкана представљала претњу сигурности и напретку региона, а већ постоје сигнали за то – успон десничарских странака, непостојање воље за компромисом, па и бахато понашање Приштине, Лајчак примећује да су током протеклих неколико година неки догађаји снажно утицали на друштва и појединце, како у региону, тако и у ЕУ.
Грађани ЕУ, каже он, још осећају утицај финансијске кризе, плаше их терористички напади и утицај миграната, а све то је довело до невиђене унутрашње подељености.
„Грађани вашег региона се можда осећају безнадежно, у стилу ‘нећемо успети’, осећају се напуштенима и одлазе из земље. Очигледно да десничарске политичке снаге покушавају то да искористе“, каже он.
Користи процеса проширења
Али, додаје, сви Европљани треба да схвате зашто је европски пројекат започет пре више деценија и шта је била визија њених отаца.
„Ми у ЕУ треба да схватимо шта су користи процеса проширења, а људи у региону треба да прихвате да је то процес који значи испуњавање критеријума и здраво политичко окружење“, каже Лајчак.
Упитан како види будућност ЕУ и у ком правцу Европа данас иде, словачки министар каже да је главни изазов за ЕУ у наредним годинама како повратити поверење – грађана у пројекат ЕУ и пројекта као таквог.
Последњих неколико година превише енергије и пажње дато је унутрашњим трвењима и дугачким расправама о европском законодавству и политици, због чега се изгубила шира слика, констатује он.
Резултат, како каже, говори сам за себе – губитак интересовања и поверења наших грађана, дезинтеграција и поделе међу регионима и државама – чланицама и слабљење глобалног утицаја ЕУ.
Зато ће у наредном периоду главни задатак бити усредсредити се на главне елементе пројекта ЕУ – истински отворено европско тржиште, отпорна еврозона са међународно јаком монетом и истински функционална шенгенска област при чему би се спољне границе чувале.
Танјуг