Говор председника Кине Си Ђинпинга поводом обележавања 40-годишњице одлуке Пекинга о Тајвану одјекнуо је снажно не само у Пекингу, већ и у Тајпеју и Вашингтону.
Порука Сија да Кина тежи мирном уједињењу са Тајваном, док задржава право употребе силе, на сепаратистичком острву дочекана је подсећањем председнице Цаи Инг Вен да Пекинг мора да прихвати чињеницу да постоји Република Тајван.
https://twitter.com/XHNews/status/1080292721254780929
На све то је нови привремени амерички министар одбране САД Патрик Шехенен, већ првог дана на новој функцији, констатовао да би Кина требало да буде једно од главних питања Пентагона.
У пуном јеку трговинског рата са Вашингтоном, кинески председник је категорично тврдио да нико не може да промени чињеницу да је Тајван део Кине, и да је страно мешање неприхватљиво.
Си је, решен да оконча 70 година дуг спор континенталне Кине и Тајвана, наговестио да две стране улазе у „дубоке демократске консултације“ и да раде на уједињењу, назвавши то неизбежним условом обнове кинеске нације.
Са острва удаљеног свега 160 километара од континента најмногољудније земље, само неколико сати касније стигао је негативни ехо.
Председница Цаи је одбацила позив на уједињење по систему „једна земља, два система“, какав је својевремено примењен између Пекинга и Хонгконга. Она сматра да преговори власти са две стране Тајванског мореуза морају да се одвијају на нивоу контаката двеју влада.
Си је у говору одржаном у знак сећања на поруку коју су власти Пекинга упутиле сународницима на Тајвану 1. јануара 1979. године, објављујући крај, дотад редовних, артиљеријских напада на острво, поручио да Кинез неће тући Кинеза. Истовремено је, међутим, упозорио да Пекинг ипак задржава опцију примене силе:
Кина мора да буде уједињена… Ми не обећавамо да ћемо одустати од употребе силе и задржати опцију предузимања свих неопходних мера – саопштио је Си.
Ову поруку Вашингтон је, како наводе амерички медији, протумачио као директну поруку САД, које, као неформални савезници Тајвана, снабдевају ово острво оружјем.
Та помоћ се, штавише, појачала током администрације актуелног станара Беле куће Доналда Трампа, који отворено показује подршку Тајпеју појачаном продајом оружја и распоређивањем америчких ратних бродова у околним водама.
Амерички војни споразуми са Тајваном пружили су знатну подршку независности острва по окончању кинеског грађанског рата 1949. године. Кина, међутим, Тајван сматра својом територијом.
Посебну опасност сукобу око Тајвана даје чињеница да је 200 километара широк Тајвански мореуз једно од најмилитаризованијих зона у свету.
НЕПРИЗНАТИ
По Уставу НР Кине Тајван је једна од 23 кинеске покрајине, иако Тајваном не управља административно Пекинг. Тајваном и острвима његовог архипелага управља непризната република Кина.
Тајван је признало двадесетак углавном сиромашних држава Африке и Централне Америке, а од европских земаља само Ватикан.
Према Резолуцији Генералне скупштине УН о једном ентитету, НР Кина је 1971. године постала једини легитимни представник Кине и Тајвана у УН.
Д. Савић
http://www.novosti.rs/