Чувари нашег неба, чувари наше отаџбине, чувари традиције: Ветерани 63 падобранске присуствовали паљењу Бадњака

Православни верници у Србији данас обележавају Бадњи дан, уочи најрадоснијег хришћанског празника Божића – празника којим се прославља рођење Исуса Христа.

Храм Светог Вазнесења Господњег(Фото:Лола Ђорђевић)

У  верника препуном Храму Светог Вазнесења Господњег у Жаркову, вечерас су се посебно истицале црвене беретке ветерана 63 падобранске.

Не тако давно они су чували нашу отаџбину, не тако давно они су чували наше слободно небо, а вечерас они су били поносни чувари православња.

Ветерани 63 падобранске (Фото:Лола Ђорђевић)

Високо уздигнуте главе, са препознатљивом црвеном беретком стајали су испред олтара слушајући празнично бдење, док су их присутни често загледали.

„То су наши падобранци“, изговорено са поштовањем полушапатом да се не би нарушила светост места.

После празничног бдења, ветерани су кроз масу окупљених верника у Храм унели Бадњак који је од стране свештеника освештан, да би након тога испред Храма у присуству неколико стотина верника приступили паљењу Бадњака

Ветерани 63 падобранске (Фото:Лола Ђорђевић)

Божић, заједно са Ускрсом, представља један од највећих хришћанских празника. Припреме за овај празник почињу 40 дана пре 7. јануара Божићним постом који представља прочишћење духа и тела, а људи се у Србији поздрављају речима „Христос се роди“, а отпоздрављају са „Ваистину се роди“.

паљење Бадњака у Храму Светог Вазнесења Господњег(Фото:Лола Ђорђевић)

Бадњи дан је последњи дан поста, дан када се обавезно припрема посна вечера, а прати га и друга симболика код Срба, сеча бадњака, уношење сламе, бацање ораха, пијукање деце коју предводи домаћица и обилажење у круг просторије у којој се поставља посне вечере.

Сматра се да је Бадњи дан повезан са покојницима, па се верује да су те вечери заједно живи и њихови покојници, односно преци.

Паљење Бадњака (Фото:Лола Ђорђевић)

Срби Божић обележавају од памтивека, а Бадњаком, односно божићним дрветом се у кућу уноси срећа, здравље и напредак. Уз дрво, дарује се и жито да би наредна година била плодна.

Божић по јулијанском календару, поред српске, славе и руска, јерменска црква, Света гора и један део коптске цркве.