Милан Мартић је хронични болесник, више од 15 година је на инсулину, а у Естонији га лечи лекар опште праксе који надзире здравствено стање свих затвореника. С њим комуницира без преводиоца, па замислите како да му онда објасни какве све тегобе има и колико га лекар уопште разуме. Дугогодишњи дијабетес му изазива бројне проблеме, али се право стање и не зна, јер му тамо никада нису урађене темељне претраге.
Овако, за „Новости“, о стању некадашњег председника Републике Српске Крајине, осуђеног у Хагу на 35 година затвора, говори његов адвокат бранилац Предраг Милованчевић. Мартић своју казну већ десет година издржава у затвору у Тартуу у Естонији, у катастрофалним условима.
Адвокат сматра да је Мартићу од здравствених чак већи проблем одсуство ресоцијализације у тој балтичкој земљи:
Не дозвољавају му да ради, не може да заради ни десет долара месечно за брисање ходника, а обавезан је да плаћа струју, храну, средства за хигијену… Не прима штампу, није дозвољено ни да му се пошаљу књиге на српском. Потпуно је изолован и изопштен – наводи Милованчевић.
Кад му дође неко од породице, прегледају их до голе коже и закључају с њим у ћелију, па три дана док траје посета не могу да изађу из затвора.
На озбиљне проблеме које имају српски затвореници у Естонији константно указује и министарка правде Нела Кубуровић.
Она је и у Уједињеним нацијама и у разговорима са председником Механизма у Хагу Теодором Мероном тражила да се неђе неко решење.
Предлози су да се Мартић и генерал Драгомир Милошевић, који је осам година у Тартуу, пребаце у неку други државу на издржавање казне или да се дозволи да српски држављани казне издржавају у Србији.
У Министарству правде наводе да су у Естонији наши затвореници потпуно одсечени од света, јер не знају њихов језик, не могу ни с ким да разговарају, да се информишу, да раде, а породице не могу да им уплате новац за основне хигијенске потребе. Ретко их и обилазе због удаљености и компликованих саобраћајних веза до Тартуа.
Чак су и представници Црвеног крста обилазили Србе у Естонији и указали на изузетно тешке услове у којима се налазе, захтевајући од Механизма у Хагу да предузме мере за њихово побољшање.
МЕРОН ЈЕДНО ПРИЧА, ДРУГО РАДИ
Приликом недавне посете Србији председник суда у Хагу Теодор Мерон је казао да се Механизам не противи иницијативи да српски хашки осуђеници казне издржавају у затворима у Србији и препоручио је да се она усмери ка Савету безбедности УН, као оснивачу Трибунала.
Међутим, исто тако протеклих година председник суда у Хагу одбијао је захтеве Мартића и Милошевића да их пребаци у било коју другу европску државу, наводећи да наведене притужбе нису довољан разлог.
Није узимано у обзир ни изјашњење Финске да је вољна да их преузме.
Аутор: С. Ј. М.
http://www.novosti.rs/