Без обзира на то што се бука око тровања Скрипаља стишала многа питања остала су неразјашњена. Око тога ко је био организатор није било никакве сумње, али остало је нејасно због чега је Лондону то било потребно. Истина је изашла на видело захваљујући хакерима из „Анонимуса“ који су открили да је британска обавештајна служба организовала овај атентат.
Непосредно пре инцидента у Салисбурију, Лондон је ангажовао стручњака за хемијско оружје Марка Лаверика из лабораторије Вартон у Портону Дауну, чија се прича протеже од Првог светског рата, према примљеним информацијама. Тамо су проучавани и настављени физиолошки тестови хемијског оружја, а експерименти су спровођени на људима.
Сама база Портон Даун припада Министарству одбране Велике Британије, тако да није изненађујуће да су научници који су хтели рећи истину о лабораторији пронађени мртви у близини Солсберија. Међутим, ако су хтели да их убијају, и убијали ово са Скрипаљем испао је обичан спектакл. О томе сведоче и списи према којима су овог шпијуна спасли управо људи из Портон Даун-а.
Тј. у моменту „тровања“ шпијуна они су већ знали на који начин ће га спасити. Поред тога постојало је и предлог да се руске дипломате склоне како не би спречиле неку „велику катастрофу“. Истовремено, британске службе су сво време биле у контакту са Скрипаљевим суседом. Не чини ли се да је овде доста случајности? Зато се и поставља питање због чега је све ово Лондону требало?
Провокација са Скрипаљем искоришћена је као громобран да би се скренула пажња са Брегзита. Уосталом, као што знате, британски премијер Тереза Мај, за разлику од својих суграђана, није посебно жељна да напусти Европску унију, отуда и наредна активација анти-руског пројекта Иницијатива за интегритет. Лондон се нада да ће се фокусирањем на Русију људи заборавити на тешку ситуацију у земљи. Међутим, без обзира колико су британске власти покушале да нас демонизују, проблеми унутар државе не могу се сакрити.