Чињеница да је Федерика Могерини, као персонификација ЕУ, уопште примила нови преговарачки тим Косова, само је одраз несамосталности саме Уније. С друге стране, остаје нејасно да ли је Могеринијева дала легалитет овом тиму и на тај начин променила формат преговора Београд и Приштине. Тирана није нова прича, али њено ступање на сцену доста открива.
Преговарачки тим, који је 15. децембра формирала косовска скупштина, састао се са високом представницом ЕУ Федериком Могерини у Бриселу, где је стигао право из Тиране. Судећи по фотографијама, састанак је протекао врло лепо, а Фатмир Љимај и Шпенд Ахмети који руководе новоформираном преговарачком тимом изјавили су да ће Косово у преговорима убудуће представљати тим, а не појединац.
Подсетимо, Могеринијева је више пута истакла да се преговори Београда и Приштине настављају у старом формату и са старим преговарачима Хашимом Тачијем и Александром Вучићем.
Шта се у међувремену десило? Ко с ким преговара? Брисел и Тирана? Приштина и Брисел? Да ли је ово знак да се Тирана активно укључује у дијалог? Каква одговор на ово може да да Србија?
Политички аналитичар Бранко Радун каже да је тешко наћи одговор на сва ова питања јер их пре свега не зна ни сама Европска унија. Што се тиче Албанаца, његово мишљење је да је на сцени сукоб две политике од којих једна има подршку Вашингтона — Тачијева политика, а друга коју представља Харадинај — Британије и Немачке. Управо због тога тешко је прецизно одговорити са ким Београд преговара.
„Да ли можемо уопште да преговарамо ако насупрот немамо једну политику, јер ако нешто договоримо са једном струјом, она друга то може да блокира“, наводи Радун.
Како истиче, ЕУ се налази у стању конфузије и зато није необично да данас чујемо једно а сутра друго. У том контексту Радун објашњава да и Брисел ради онако како му каже или Лондон, или Вашингтон, када је реч о Косову, мада, напомиње, и унутар њихових редова постоје поделе о овој теми.
„Постоји подела и у Вашингтону, и на Косову. Дакле, две струје које се преламају од врха ка доле. Једна струја не жели договор, већ жели да Србија прихвати Косово као независну државу, док друга сматра да треба да дође до неког договора. То не значи да ове две струје у Вашингтону неће направити неки дил, али у овом моменту не делује да имају једну политику“, додаје Радун.
Радун своју тезу поткрепљује писмом који је Трамп послао на адресу Приштине у коме прича о балансираној политици што, по тумачењу нашег саговорника, не значи да је то добро по нас. Тирана, тврди он, није нова прича, али њено ступање на сцену доста тога разоткрива.
„Британија и Немачка не желе избалансирано решење. Они кажу да је Косово независно и да поделе ни корекције нема и до виђења. У Тирани иду том другом линијом која нема много везе са Европском унијом. Али то само показује да је ЕУ немоћна да било шта уради без подршке из Лондона или Вашингтона“, објашњава наш саговорник.
Чињеница да је Федерика Могерини, која је персонификација ЕУ, уопште примила нови преговарачки тим Косова, само је одраз несамосталности саме Уније. С друге стране, остаје нејасно да ли је Могеринијева овим дала легалитет овом тиму и на тај начин променила формат преговора Београд и Приштине.
„Да ли је то сада пут ка неком компромису — да буду и једни и други укључени у разговоре (и Тачи и тим)… Али то што их је примила показује да иза тог тима стоје неки моћни кругови из Вашингтона и Лондона. Али изјаве да се формат не мења очито зависе од тога ко их притисне, и наравно да онда њихове изјаве делују шизофрено“,“ наглашава наш саговорник.
https://rs.sputniknews.com/