Изјава Архиепископа памфилијског Данила, који је последњих месеци био егзарх Цариградског Патријарха Вартоломеја у Украјини, злоупотребљена је у црногорским медијима и представљена је као подршка псеуодоверској политичко-идеолошкој заједници на челу са Дедеићем која последњих двадесет пет година уноси немир и братомржњу међу православни народ Црне Горе, реаговали су данас из Митрополије црногорско-приморске на изјаву владике памфлијског Данила.
Његова изјава нема никакве везе са подршком поменутој организацији. У дугачком интервјуу украјинском издању „BBC“, на питање новинара у којем је поменуто ”дробљење” Православља и могуће актуализовање питања Цркве у Црној Гори и Македонији, Архиепископ Данило је изнио свој став о томе да, цитирамо: ”подржава тезу да сваки народ, који жели да има своју Православну Цркву, треба да има право да је установи и тражи признање од других Православних Цркви. Укључујући и Македонију и Црну Гору”.
То је како су казали из МЦП била успутна станица његовог интервјуа, директно изазвана новинарским питањем. У интервјуу се углавном бави питањем Цркве у бившем СССР. Иначе, истоме је већ скренута пажња од стране Васељенске Патријаршије, да се не меша у питања која не разуме и која нису у његовој надлежности.
„Иако сматрамо неопрезним и непрецизним да Архиепископ Данило олако помиње Црну Гору у овом контексту, без истинског познавања овдашње проблематике, суштински, у његовим речима нема ништа спорно. Сваки народ који то жели заиста може да тражи независност своје Цркве и иште признање од других Цркви“
Тако је аутокефалност прије 800 година добила и Жичка/Пећка архиепископија, односно Пећка Патријаршија, данашња Српска Патријаршија, у оквиру које је Свети Сава основао и Епископију/Митрополију зетску, чија је наследница данашња Митрополија црногорско-приморска, као и Епископију будимљанску, чија је наследница данашња Епархија будимљанско-никшићка, наглашавају из МЦП.
Такав процес – тражење аутокефалности, могли би, да то желе, да покрену само истинско свештенство и верни народ Црне Горе, а не група идеолошки острашћених људи око Дедеића, које нема никакве везе са васељенским Православљем, као ни са Православном Црквом у Црној Гори времена Краљевине Црне Горе, саопштили су из Митрополије црногорско-приморске.
У време Светога Петра, а и прије и после њега, сваки православни свештеник и верник у Црној Гори желео је обнову јединства Пећке Патријаршије, разореног насиљем Отоманске империје, што нико озбиљан и не спори и до њега је дошло после Великог рата, одлукама православних епископа са територије тадашњег Краљевства СХС, међу којима су најактивнију улогу имали Митрополит црногорски Митрофан Бан, Митрополит пећки (потоњи црногорско-приморски и Патријарх српски) Гаврило Дожић и Епископ захумско-рашки (потоњи бококоторско-дубровачки) Кирило Митровић, чланови дотадашњег Светог Синода Краљевине Црне Горе.
Онај који свакако не може очекивати да добије признање своје ”аутокефалности” је Мираш Дедеић, који је управо одлуком Свештеног синода Цариградске Патријаршије, на челу са Патријархом Вартоломејем, лишен свештеничког чина, одлуком од 9. априла 1997. године, саопштили су из Митрополије, у којој се, између осталог, каже:
„…бивши свештеник Мираш Дедеић, због горњих тешких антиканонских и антидисциплинских и душепогубних његових безакоња и његове непокајничке упорности у њима, од сада је лишен свога свештеничког чина и огољен сваке благодати и дјеловања, убудуће постајући прости лаик и као такав од свију сматран.
Зато да се нико никада не усуди, ни од клирика, да се заједнички облачи и саслужује са њим, нити од верника да га било ко прими или почаствује као свештеника или клирика, или да целива његову десницу и затражи од њега благослов, јер је под бременом неопростивог лишења чина и неразрешивог одлучења од Господа Сведржитеља.”
Из Митрополије подсећају и на делове из писма Цариградског Патријарха Вартоломеја из априла 2000. године тадашњем и данашњем Председнику Црне Горе г. Милу Ђукановићу, који сведоче о односу Цариградске Патријаршије према Дедеићу и његовој организацији:
”…он (Дедеић) се и даље ван сваког закона представља као свештено лице и на тај начин узнемирава православни народ у Црној Гори где је канонски православни епископ од свих Православних Цркава једини признат Митрополит црногорско-приморски Амфилохије…јасно је да било какво подржавање расколничког дјеловања Мираша Дедеића очигледно не служи истинском и далековидном интересу Вашега народа… ако локална Црква функционише преко рашчињених лица, њу не признаје ниједна Православна Црква, зато, политичке власти једног народа не би требало да доводе свој народ у црквену изолацију и раскол са телом целе заједнице Православних Цркава… аутономија једне локалне Православне Цркве даје се после извјесних предиспозиција и формалности, а не преко рашчињених лица која не раде ништа друго него стварају неред и невоље. Уверени смо да ће Ваша драга Екселенција разумјети опасност по духовни живот Црне Горе, која је проузрокована покретом поменутог г. Мираша Дедеића, те да ћете се Ви дистанцирати од њега, ради добра и јединства Вашега народа.
Сматрамо да послије ових речи нема места оптимизму г. Дедеића о скором признању његове псеудорелигиозне скупине нити еуфорији и ликовању непријатеља Православне Цркве у Црној Гори, поручили су из Митрополије црногорске-приморске.
ИН4С