Најзабавнији чланак појавио се у једном од немачких медија АРД о томе како „медији под контролом Русије шире лажне вести и нападају Запад“.
У принципу, ништа ново. Иста кукњава како „користећи западне политичаре лојалне Русији, Кремљ покушава да дестабилизује Запад до те мере да ће западне заједнице морати да се носе са својим растућим проблемима и да не обраћају пажњу на оно што Русија ради.“
Слажем се, ово је сјајно! Пратећи ту чуну логику у сваком смислу, било који негативни догађај на Западу који је покривен у руским медијима је (ни више, ни мање) покушај дестабилизације ситуације и мешање у унутрашње послове Европе и САД.
И овде имам осећај когнитивне дисонанце. Јер ја добро знам колико Запад прати догађаје у Русији и колико их све покрива. Руска служба Дојче Веле и Радија Слободна Европа неће дозволити скретање са колосека.
Али када сви западни медији врше онлајн пренос митинга Наваљног и брзо објаве фотографије притвореника на насловним странама и забележе сваки ударац палицом полиције, то је нормално.
А када РТ преноси уживо нереде у Паризу то се квалификује као покушај да се утиче на ситуацију у Француској и француско министарство говори новинарима о истрази о наводном утицају Руса на покрет „жутих прслука“.
https://twitter.com/Vityzeva/status/1083280567062482944
А ово је само један пример. Руске службе западних медија дневно покривају најмање двадесетак руских вести. Штавише, готово увек им се даје субјективна процена и искривљавање чињеница. Посебна пажња се посвећује свему што се може поново искористити како би се дестабилизовала ситуација у Русији и како би се створио негативан имиџ наше земље на Западу.
https://twitter.com/Vityzeva/status/1083265133210669057
Штавише, скоро сви „новинари“ на овим ресурсима пате од различитих степена русофобије. Представници такозване опозиције и они који активно сарађују са западним НВО позвани су као експерти у 99 случајева од 100.
Када се у Русији позивају на мишљење представника западне опозиције, то се доживљава као очигледан покушај “дестабилизације”.А интервју Каспарова и његово реплицирање као „мишљења опозиционог политичара“ о немачком таласу је нормално и не постоји мешање у унутрашње послове Русије.
Али чим се интервју са представницима истог АФД-а појави у руским медијима, то се одмах представља као пропаганда и покушај да се ојачају сумње у немачком друштву у вези са тренутном владом.
Други пример. Када се у Виљнусу одржава отворено русофобни „форум слободне Русије“ или Кара-Мурза на Гласу Америке и у америчком Сенату, блати руску власт то никоме не смета.
Али, када нормални западни политичари дођу на Крим или Донбас и дају изјаву која доводи у питање све хорор приче које се шире западном пропагандом – они су одмах изопштени и забележени као „агенти Кремља“.
Шта још желим да истакнем је како се лако постављају дијагнозе. Ако се АФД у Немачкој противи раном сексуалном образовању, уграђеном у предшколске установе, а ову иницијативу подржавају Руси који живе у Савезној Републици Немачкој, то постаје прилика да се та странка прогласи „гласником Кремља“.
Штавише, ако западни политичар дозволи себи да позитивно говори о Русији, ускоро ће бити у невољи.
Шеф Градског савета Квакенбрука, Андреас Маурер, који се залаже за укидање западних санкција против Русије и признање Крима као руске територије, проглашен је кривим за фалсификовање избора 2016. у својој домовини 2018. године. Па, само тако, да.
Андреас Маурер је познат по томе што је два пута отпутовао на Крим, посетио Донбас, учествовао у ток шоуу на руској телевизији, а такође се састао са Владимиром Путином и бајкером Александром Залдостановим, званим Хирург.
А Андреас је још и чест гост емисија Њуз Фронт-а што је према немачкој пропаганди отежавајућа околност.
Наша немачка редакција одавно не да мира тамошњим провладиним медијима. Пример за то је и ова публикација Константина Книрика из 2016. године .
Тај пут, према немачком АРД-у објављивањем чланака и новости о ономе што се дешава у свету, Њуз Фронт је“пласирао полуистине и теорије завере у свету.“ А особље наше редакције види себе као – цитат – „Волонтере информативног рата“.
Тј. када западни медији покривају (често пристрасне и једностране) вести из Русије су само новинарство.
Када су руски медији заинтересовани за то како Запад живи на домаћем политичком плану – ово је информативни рат. Што, наравно, морате осудити и зауставити на сваки начин, без омаловажавања било којих метода.
Морал ове приче је једноставан као пет копејки: оно што Запад треба да уради није само дозвољено Русији, већ се и тумачи као покушај да се искористи свако незадовољство западног друштва да дестабилизује ситуацију, па чак и рат. Штавише, то није информативни рат.
Јулија Витјазова специјално за Њуз Фронт