Тужилаштву за ратне злочине Србије поднесена је кривична пријава против хрватског министра одбране Дамира Крстичевића и више особа због сумње да су 12. и 13. септембра 1995. године у месту Бравнице код Јајца убили 81 српског цивила, од којих осморо деце.
Ово је само један од ратних злочина почињених у зони одговорности Крстичевића, који је командовао 1995. године Четвртом гардијском бригадом ХВ.
МУП Републике Српске је још 2005. године доставио Тужилаштву БиХ Извештај о откривању кривичног дела и извршиоца кривичног дела „Ратни злочин против цивилног становништва“ за четири лица и више непознатих припадника Четврте гардијске бригаде Војске Републике Хрватске.
Извештај се односи на кривично дело извршено 13. септембра 1995. године у месту Бравнице, у општини Јајце, а допуњен је 2007. године. У документу су наводи да је Четврта бригада Хрватске војске зашла дубоко у територију суседне БиХ и да су њени припадници учествовали у акцијама „Маестрал“ и „Јужни потез“, које су биле наставак „Олује“, а које су спроведене на подручју Дрвара, Шипова, Петровца, Мркоњић Града, Бихаћа, Јајца и других општина у септембру и октобру 1995. године.
МУП Српске је у извештају упућеном Тужилаштву БиХ као осумњичене за ратне злочине над Србима са овог подручја, где је убијено више од 1.000 Срба, навео Тихомира Блашкића, Станка Сопту, Дамира Крстичевића и Марија Петровића, команданте ХВ и ХВО, као и више Н.Н. припадника Четврте гардијске бригаде ХВ и Друге гардијске бригаде ХВО.
Симо Тушевљак, инспектор Управе МУП РС за сузбијање тероризма, екстремизма и истраге ратних злочина и кривичних дела по међународном хуманитарном праву, каже, за „Новости“, да од 2007. године предмет против Крстичевића и осталих стоји у Тужилаштву БиХ и да ништа по том питању није урађено.
Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, каже, за „Новости“, да је Тужилаштво БиХ 2016. године затражило од Центра доказну документацију у случају злочина у акцијама „Јужни потез“ и „Маестрал“, где је, између осталих, командну одговорност имао и Дамир Крстичевић.
Ми смо доставили више од 1.500 докумената – истиче Којић.
Он каже да се овде ради о типичној командној одговорности.
Неђо Митровић, председник Реубличке организације породица погинулих и несталих цивила и војника, каже, за „Новости“, да породице убијених Срба очекују од Крстичевића да каже где су гробнице са телима више од 80 убијених Срба, који ни до дана данашњег нису пронађена, а људи су побијени у зони његове командне одговорности.
ВУЧИЋ: НАДАМ СЕ ДА ЋЕ ПРАВДА ПОБЕДИТИ
Ми гонимо Србе који су починиоци злочина, али такође и гонимо и знамо да постоје многи који нису одговарали а починили су најгоре злочине против српског народа – изјавио је председник Александар Вучић.
Одговарајући на питање поводом подношења кривичне пријаве против хрватског министра одбране Дамира Крстичевића због ратног злочина над Србима, и да ли ће жртве добити правду, Вучић је рекао:
Надам се да ће правда бити задовољена. Прескочићу део шта о томе мислим.
Он је истакао да се зна да постоје многи који нису одговарали а починили су злочине против српског народа, било на територији КиМ, РС, некадашње Српске Крајине….
Али, просто, они су само жртве, а зна се ко је био агресор – Србија – подсетио је Вучић како се према томе други односе.
И У СРБИЈИ МОЖЕ ДА ОДГОВАРА
Београдски адвокат Душан Братић, који је Тужилашту за ратне злочине Србије поднео кривичну пријаву против хрватског министра одбране, изјавио је да Крстичевић може и у Србији да одговара за ратни злочин. Братић подсећа на одредбе Закона о организацији и надлежности државних органа за процесуирање ратних злочина из 2003. Те одредбе су у складу са Кривичним закоником Србије, који познаје принцип универзалне надлежности, односно јурисдикције, као принцип међународног права.
КРСТИЧЕВИЋ: ЧИСТ САМ
Хрватски министар одбране тврди да је његов ратни пут „потпуно чист“ и да његова Четврта гардијска бригада није била у месту Бравнице код Јајца 12. и 13. септембра 1995. – Многима сам трн у оку, вероватно зато што јачам Хрватску војску. Што се тиче мог ратног пута, он је потпуно чист, на њега сам поносан, а што се тиче пута Четврте гардијске бригаде, то је пут поноса, части, јунаштва – рекао је данас Крстичевић у Сплиту.
аутор: Срђан Мишљеновић
http://www.novosti.rs/