Држава је прошле године за 2.259 свештеника и верских службеника у Србији уплатила скоро 222 милиона динара на име доприноса за њихово здравсвено и пензијско осигурање.
Осигурање се уплаћује службеницима свих верских заједница, којих у Србији има 17. Највише осигураника има Српска православна црква – 1.746, Исламска заједница – 275, Римокатоличка црква – 65.
Како би дочекали сигурну старост, доприноси свештеницима се уплаћују од 2012. године, преко Министарства правде – Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама, док су монаси у Србији здравствено осигурани на основу Закона о здравственој заштити.
Директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Милета Радојевић за Тањуг каже да осим уплате доприноса држава и новчано помаже свештеницима у сиромашним крајевима наше земље.
„Свештеницима у сиромашним крајевима, али и монасима у изолованим манастирима, који немају приходе, помажемо са око 12.000 динара месечно“, каже Радојевић.
Свештеницима и верским службеницима уплаћују се доприноси на минималну зараду, што значи да када оду у пензију могу да рачунају да ће им и пензија бити најниже.
Због тога је свештеницима који имају завршен факултет, уз одлуку епископа, омогућено да сами додатно уплаћују доприносе за пензије.
„У Београду скоро сви свештеници који имају завршен факултет, на минималне доприносе које уплаћује држава, уплаћују додатно за ПИО, како би увећали основ за пензију“, објашњава Радојевић.
Свештеници и монаси СПЦ у дијаспори осигурани су према законима те државе, а Радојевић каже да им Србија помаже када се укаже потреба.
Као пример навео је Хрватску, где је законски регулисано да држава плаћа свештеницима доприносе за здравствено, пензијско и инвалидско осигурање, а добијају и месечне апанаже.
Србија додатно помаже свештенство у сиромашним славонским селима и тамо свештеници добијају месечно помоћ до 200 евра.
Свештенство и монаштво у Србији лечи се у здравственим установама наше земље, а они у дијаспори у здравственим установама тих земаља. Монаштво на Хиландару, захваљујући Хиландарском лекарском друштву, свакодневно има на располагању по два лекара.
Они не помажу само монасима, већ су ту и за раднике који раде на обнови манастира, као и за госте.
За монахе који имају озбиљан здравствени проблем, а желе да се лече у нашој земљи, Радојевић каже да увек пронађу начин да буду збринути у болницама у Србији, преноси Танју.