Распад Југославије је плод субверзивних активности САД које имају за циљ стварање независних република на чијем челу постављају марионете, које су спремне да бране интересе власника усмерених против Русије. Осим зарад искоришћавања и геополитичког интереса усмереног против Русије, ове републике другачије нису интересантне САД, прокоментарисала је Моника Хименес, писац и јавна личност у Француској за Њуз фронт.
Други балкански сукоб био је стварање тржишта које је Србију заправо довело у окупацију, са свим последицама које су потом уследиле, а у име које је Милошевић одбио да потпише споразум из Рамбујеа, који је изазвао овај сукоб, који је довео до незаконитог НАТО бомбардовања Србије и даљег распарчавања.
Већ неко време, напетости између косовских Албанаца и Срба су ескалирају и стварају ризик од обнављања тензија.
Потом је услиедио референдум у Македонији о промени имена земље. Референдум је био неуспешан због ниске излазности, али, као и у свакој доброј демократији која поштује себе, воља народа је потпуно игнорисана, као што смо то видели у Француској на референдуму 2005. године о нацрту уговора о Европском уставу, који је одбацио 55% бирача, а чији је резултат Саркози игнорисао.
Када је Саркози одлучио да врати Француску у војну структуру НАТО-а, нисмо били консултовани, што је проузроковало нашу покорност Сједињеним Државама и губитак наше независности.
Западни лидери чине све да одрже затегнуте односе између Срба и Албанаца, дозвољавајући „Косову“ да створи војску, што је супротно Резолуцији УН 1244, која забрањује њено стварање. НАТО је сматрао да је приморан да протестује против ове одлуке из страха од дестабилизације, али су Сједињене Америчке Државе поздравиле стварање „војске Косова“.
Шта ће се десити са земљама које су део ЕУ и НАТО ако ЕУ пропадне? Хоће ли још увек имати средства да остану у НАТО-у? Сумњам, јер ако ЕУ престане да постоји, више неће бити помоћи, а без ње ове земље неће бити ништа и више неће моћи да учествују у финансирању НАТО буџета. А Трамп захтева од земаља учесница 2% БДП-а, па чак и више.
Предстојећи европски избори у мају 2019. године биће врло важно питање због врло сталног раста популистичких странака, што би могло бити прекретница у политици ЕУ. Пре или касније, у Европи ће доћи до промена, али каквих тачно? Надам се да се нећемо суочити са фашизмом, кога се итекако треба бојати.