Изгласавање македонског парламента о промени имена државе поставило је у оквире међународног „мејнстрима“ – али проблематичан начин на који је до тога дошло оставља дубоке политичке ожиљке и сумње поводом владавине права.
Парламент мале балканске земље изгласао је у петак увече промену имена државе у Република Северна Македонија, како би одблокорао пут уласка у НАТО и, потенцијално, Европску унију, пише „Политико“.
Док је тај поступак наишао на одобравање широм међународне заједнице, гласање је нарушено претпоставкама о подмићивању и прљавим политичким триковима. Опозиција и активисти цивилног друштва наводе да промену имена треба да прати и реформа правосуђа, која је неопходна да би се приступило ЕУ.
Осамдесет један посланик усвојио је амандамане на устав након три дана интензивних преговора.
Премијеру Зорану Заеву било је потребно две трећине гласова или осамдесет од сто двадесет посланика, како би ратификовао споразум од јуна прошле године са грчким премијером Алексисом Ципрасом. Грчка је блокирала македонски захтев за чланство у НАТО и ЕУ још почетком 1990-их, тврдећи да име „Македонија“ културно и територијално припада Грчкој.
Заев – који је неколико сати раније био уплетен у жестоке разговоре са малим бројем посланика што су у последњи час изнели своје примедбе – руковао се и загрлио са колегама. Одлука да се промени име државе била је „тешка“, али, по његовим речима, „бољи договор није могао да буде постигнут и без грчког благослова нема чланства у НАТО и ЕУ“.
У суботу је Заев позвао Грчку да ратификује договор.
Министар спољних послова Никола Димитров истакао је да је земља показала посвећеност европским вредностима.Преузели смо кормило своје удбине. Стварамо историју, како би покренули нову будућност – рекао је он.
Лидери НАТО-а и ЕУ су честитали на постигнутом договору. Секретар НАТО-а Јенс Столтенберг ставио је акценат на „важан допринос стабилности и просперитету региона“ у својој објави на твитеру. Комесар ЕУ Јоханес Хан твитовао је у петак да је то „дан који је направио историју“.
Он је изразио наду да ће то „створити позитивну динамику помирења на целом западном Балкану“.
Министар спољних послова Велике Британије Џереми Хант навео је да је одлука „приближила земљу стабилности, сигурности и просперитету у будућности у срцу Евроантланске заједнице“.Многи званичници су се сложили да је заокрет ка НАТО – за који се надају да ће се догодити у наредним месецима уз благослов Грчке – знак бенефита. Они полажу наде да ће то осигурати смањење руског утицаја на том простору, али и да ће предупредити политичке кризе.
У овој земљи сваки појединачни аспект државности је опораван, зависно од групације. Највеће постигнуће договора биће стабилност – каже Љупчо Петковски, извршни директор Центра за европске стратегије у Скопљу.
Али, забринутост је расла претходних недеља. Опозициона партија ВМРО-ДПМНЕ бојкотовала је гласање, тврдећи да ново име прети идентитету Македоније. Они су оптужили Заева да се користио „уценом и претњама“, како би договор прогурао у парламенту.
Није било ни грама слободе и фер-плеја у процесу. Напротив! За мене је то најодвратнија ствар коју сам видео у Македонији и домаћој политици – рекао је потпредседник ВМРО-ДПМНЕ Александар Николовски.
Спекулисало се да је влада освојила подршку осморо опозиционара усвајањем контраверзне амнестије за присталице ВМРО, којима се суди за наводно учествовање у нападу на парламент у априлу 2017. године, током којег је повређено сто особа. Заев и његова партија су негирали такве алузије.
То ће пратити заувек овај договор, јер је свима јасно да је у питању трговина, а не право и закон – додао је Николовски.
politico.eu , T. T.
ttps://www.blic.rs