У овој години Унију чекају избори за Европски парламент, али и решавање судбине Брегзита. То ће, уједно, бити изазови и за земље које желе у Унију, попут Србије. Њихове интеграције могле би пасти у други план. Изазов би могло да буде и то што је међу будућим председавајућим Хрватска.
Прошлу годину, у погледу евроинтеграција, у Влади су закључили са – „могли смо да отворимо и више поглавља“. Нову започињу свесни изазова.
„Сигурно ће бити мање интересовања за процес проширења. Морамо да наставимо да инсистирамо да наше реформе иду несмањеном брзином“, истиче премијерка Ана Брнабић.
Наташа Драгојловић из Конвента о ЕУ каже да нама не сметају европски избори да усвојимо Устав који је требало још пре годину дана да буде измењен.
Уз изборе и Брегзит, потенцијални изазов је и састав тзв. „председавајуће тројке“, која је у наредних годину и по на челу Уније. Румунија, Финска и Хрватска смењују се на шест месеци. Последња у низу, Србији је нарочито значајна. Због ранијих искустава, али и прекјучерашње расправе у Сабору. Зашто Србија отвара поглавља, а Хрватска по том питању не чини ништа – питао је посланик Моста.
„Чуо сам да је колегиница Весна Пусић рекла да министрица има велике шансе за главну тајницу Вијећа Европе, је ли то можда значи да осим подршке ове владе Пленковић–Пуповац има и подршку Србије будући да ради суставно за србијанске интересе?“, упитао је Никола Грмоја, посланик Моста.
„То је једна разина која је толико јадна да ми је жао коментирати уопште“, одговара хрватски премијер Андреј Пленковић.
Расправу, у једном тренутку и на ивици физичког обрачуна, премијер је закључио речима: „Ми ћемо према Србији бити стриктни и бити фер.“
Као што према њима није била Словенија. Десет месеци блокирала је отварање поглавља због спора о Пиранском заливу. Отуда, према свом источном суседу Хрвати најављују другачији третман.
„Постоји читав низ људи који раде на томе да се седне за сто и да се питања попут несталих, културног блага, ратних злочина, избегличке проблематике ставе на сто и да се не чека да се блокира, него да се реши“, објашњава Милорад Пуповац, посланик СДСС-а у Сабору.
„Ми смо као чланица увек опозиција ако имамо веома велики проблем да кажемо да се не може даље, али не на питању статистике, не на питању економске и монетарне уније“, поручује Пленковић.
Али су то урадили крајем 2017, када су се уз још четири чланице, противили отварању поглавља 33. Годину дана раније блокирали су, па деблокирали 26.
„Правило је да билатерални односи немају или не би требало да имају толико утицаја на оно што је напредак државе кандидата ка чланству. Међутим, то није увек могуће избећи. Али тих шест месеци сигурно неће бити пресудни за чланство Србије у ЕУ“, сматра Драгојловићева.
У приоритетима председавања тројке помиње се Стратегија проширења. Хрватска ће чак, према најавама, бити и домаћин самита ЕУ – Западни Балкан током свог председавања, које почиње јануара 2020. године.
„Хрватска систематски прати и надзире Србију у приступању ЕУ“
Министарка спољних послова Хрватске Марија Пејчиновић Бурић коментарисала је поновљене прозивке Моста и неких других опозиционих странака о томе да се комисија коју је влада формирала да прати испуњење услова из поглавља 23 у преговорима Србије са ЕУ не састаје, као и да би Хрватска требало да блокира приступање Србије Унији, преноси Вечерњи лист.
Пејчиновић Бурићева је тим поводом изјавила да „ова влада верује да је важно праћење целог приступног процеса Србије“, као и да таква „банална тумачења“ показују да представници Моста апсолутно не познају функционисање институција државе Хрватске, али и ЕУ, а што им, примећује, не служи на част.
„Чињеница је да је Мост имао ресорног министра који је био задужен за спровођење и праћење поглавља 23 и он тада није блокирао отварање поглавља, чудно је да се данас поставља питање зашто се не зауставља и блокира процес“, коментарисала је министарка и додала „како је генерално свођење односа са Србијом на рад једне комисије врло опасно и злонамерно поједностављивање.“
РТС, Танјуг