Градња гасовода Турски ток је веома важна за Србију и Руси би могли без проблема да направе 403 км дуг крак кроз нашу земљу за свега три или четири месеца, ако не буде политичких препрека, кажу стручњаци за енергетику.
Економиста и дипломата Срећко Ђукић је рекао да је председник Русије Владимир Путуин током посете Србији издвојио енергетику као круцијалну ствар у економским односима две земље.
Ђукић је казао Танјугу да је договрен нови енергетски пакет између Србије и Русије, међу којима је најважнији наставак градње Турског тока који из Бугарске треба да се настави кроз нашу земљу.
„Чули смо и Путина да су они спремни да издвоје паре, да Гаспром већ има обезбеђено 1,4 милијарде евра за изградњу нашег дела Турског тока. Али, имамо и још једну изјаву коју је касније дао руским медијима председник Управног одбора Гаспрома Алексеј Милер да ће чак ове године успети да изграде крак Турског тока кроз Србију“.
Ђукић наводи да то није немогуће, али да је доста неочекивано и да изазива много питања, али не техничка пошто је то сасвим изводљиво. Према његовим речима, руска технологија гради на хиљаде километара гасовода сваке године у много неприступачнијим и тежим условима, у Сибиру где су темепратуре и до миунус 50 степени.
„Наших 400 км може да се уради за три или четири месеца, технички је изводљво, али је ствар на политичкој страни. То је и Путин поменуо јуче, а то је да се добије политичку сагласност ЕУ. Наша влада треба на томе да ради интензивно. Сви аргументи за тај гасовод су у нашим рукама и не знам за аргумент који ми имамо Европска комисија може да каже да није валидан и да га може одбацити“, истакао је Ђукић. Србија је, додаје, по потрошњи гаса на врло ниском нивоу, као и степен гасификације који је од 10 до 15 одсто, Ђукић наводи да је Србија сваке зиме у диму и смогу, док Европа не зна шта је то пошто се 100 одсто греје и троши гас као енергент, тако да она нема права да нам и даље оспорава да и ми уживамо у чистој екологији.
„Са друге стране, нама гас фали за наш привредни развој. Сваки инвеститор сада тражи да има и поред струје и гас и да бира шта ће више да троши“. Ђукић каже да се други део поменутог енергетског пакета договореног са Русијом односи на управо на гасификацију Србије, како би гас дошао до сваке куће и фабрике. Трећи део се односи на проширење складишта гаса Банатски двор са 350 на 750 милиона кубних метара гаса, што је значајно не само за Србију већ поприма и регионални карактер, пошто би наше складиште могло да се укључи у еворпски систем складишта и обезбеди гас не само Србији у критичним зимским периодима већ и суседним земљама.
Четврти део пакета се односи на изградњу термоелектране или више њих на гас, али то ће бити могуће тек када дође Турски ток у Србију, навео је он. Ђукић истиче да је садашња производња струје у Србији заносвана на производњи из термоелектрана – 70 одсто, које су огромни потрошачи угља и велики загађивачи ваздуха. „Тако да то морамо да мењамо и због себе, али и наших европских обавеза. Најбољи начин је изградња електрана на гас које постоје у целој Европи“, додао је он.
Каже да је реч о великом енергетском пакету на којем треба још пуно радити да би дошло до реализацији. Председник Скупштине Удружења за гас Србије Војислав Вулетић оценио је да је Турски ток веома важан за Србију, јер би до краја године требало да се се раскине уговор имеђу Гаспрома и Украјине о транзиту гаса.
„С обзиром на то да се ми снабдевамо преко Украјине тај прекид гаса за нас би био веома неповољан и зато је фокусирање на Турски ток за Србију веома важно“, рекао је Вулетић Танјуг. Он је истакао да је добро што постоје средства за деоницу кроз Србију, али било би важно да се изгради и деоница и кроз Бугарску. Вулетић објашњава да према Трећем енергетском пакету, а што је део и нашег Закона о енергетици, није дозвољено да власник гаса буде истовремено и власник цевовода.
„Важно је да се то уради до краја године да би имали сигурно снабдевање потрошаца поготово што се очекује да ће од идуће године испорука гаса бити већа од 2,3 милијарде кубика. Турски ток је важан за Србију и лично мислим да би било корисно да се изгради“, рекао је Вулетић. Што се тиче проширења капацитета складишта Банатски двор Вулетић је рекао да је то такође важно будући да је због повећања потрошње гаса, неопходно и да складиште буде веће.