Ако би сутра био одржан референдум с питањем „Да ли подржавате учлањење Србије у ЕУ?“, 55 одсто грађана Србије гласало би за, њих 25 одсто би било против, док 20 одсто, односно по 10 одсто, не би гласало уопште или не зна шта би одговорило, резултат је најновијег истраживања јавног мњења које на сваких шест месеци спроводи Министарство за европске интеграције.
Истраживање под називом „Европска оријентација грађана Србије“, у коме је учествовало 1.050 испитаника старијих од 18 година, рађено је према стандарду Евробарометра, наводи се у саопштењу Министарства.
Подршка грађана реформама је, као и претходних година, веома висока. Од укупног броја испитаника, њих чак 75 одсто (чак седам процената више него пре шест месеци) сматра да би реформе неопходне за улазак наше земље у ЕУ требало спроводити и мимо тога, због добробити грађана и стварања боље и уређеније Србије.
Кад је реч о бесповратној развојној помоћи Србији од 2000. до данас, 25 одсто испитаника препознало је да је ЕУ највећи донатор нашој земљи у периоду од 2000. до данас, на другом месту се, према перцепцији грађана, налази Русија са 23 процента, на трећем Кина са 19 и на четвртом Јапан са девет одсто.
Званични подаци говоре да су у периоду од 2000. године до краја 2016. Европска унија и њене државе чланице са 4,31 милијарди евра реализованих бесповратних средстава били највећи донатори, чиме су значајно допринели развоју Србије – појединачно гледано Европска комисија донирала је 2,96 милијарди евра, Немачка 368,21 милиона евра, Шведска 232,11 милиона евра и Италија 187,72 милиона евра.
Све позитивне асоцијације на Европску унију имају тренд раста. На пример, грађани појам ЕУ повезују с бољом будућношћу за младе, бољим животом, вишим стандардом, благостањем, путовањима, и то њих 49 одсто.
Проблеме Београда и Приштине решавати независно
Највећи проценат грађана, њих 64 одсто, сматра да би проблеме Београда и Приштине требало решавати независно од тога да ли то тражи ЕУ, односно више од половине испитаника подржава опредељеност Владе Републике Србије за наставак дијалога између Београда и Приштине и спремност да се на тај начин дође до одрживих решења.
Борбу против корупције (21 одсто), реформу здравственог система (16) и реформу правосуђа (15 одсто) грађани виде као најзначајније и као оне које највише утичу на њихов свакодневни живот.
Следеће по важности су им боља заштита људских права, са 11 одсто, реформа образовног система, са 10, те реформе у области пољопривреде и заштите животне средине, са по девет одсто.
За 17 одсто грађана чланство у ЕУ представља пут ка бољој будућности младих људи, а такође за 17 одсто више могућности за запошљавање, за 15 одсто могућност слободнијег кретања унутар граница ЕУ, а за девет одсто могућност да се уреди стање у нашој држави.
Танјуг