Изузетно ми је важно што је икону Светог Саве коју сам осликала добио Владимир Путин, који је верујући човек. Икона је молитвени предмет и руски председник добро разуме шта она значи.
Овако, за „Новости“, иконописац Јелена Хинић говори о части која јој је припала – да баш њено уметничко дело српски патријарх Иринеј поклони Владимиру Путину у знак захвалности за подршку Русије у завршетку градње Храма Светог Саве на Врачару.
Јелена ради као доцент на Академији Српске православне цркве за уметност и конзервацију и скоро тридесет година се бави сликањем икона, тако да не види ништа необично у томе што је баш она изабрана да уради икону за Путина.
– Често ме из кабинета Његове светости зову кад он жели да поклони икону неком званичнику. Тако су ме позвали и почетком децембра и затражили икону Светог Саве. Нису имали никакве захтеве око детаља, већ су ми дали слободу да сама изаберем како ће изгледати. Одлучила сам се за Светог Саву који у левој руци држи јеванђеље, а десном благосиља, какав је на фресци у Студеници у Краљевој цркви, јер је то типичан начин представљања архијереја.
Јелена прича да у почетку није знала коме ће икона бити дарована:
– Рекли су ми тек при крају мог рада. Међутим, нисам се много изненадила, јер сам претпостављала да је за Путина, пошто сам знала да долази у Србију.
Јелена Хинић урадила икону по узору на фреску Светог Саве у Студеници
.jpg)
Одмах пошто су је позвали, оставила је по страни све друге послове и почела да слика.
– Икона је сликана ручно на липовој дасци и с позлатом на полименту са двадесетчетворокаратним златом.
Рађена је уобичајеном јајчаном темпером и пигментом, што је старинска, традиционална техника рада. Увек се трудим да сваку икону урадим најбоље што могу и да она буде на једном захтеваном уметничком нивоу – закључује Јелена Хинић.
СВЕТИ ЂОРЂЕ ЗА ПРИНЦА ЧАРЛСА
Јелена Хинић урадила је и икону Светог Ђорђа, коју је пре три године престолонаследник Александар Карађорђевић поклонио принцу Чарлсу, приликом његове посете Србији.
Нарочито је поносна на иконостасе и иконе које ради за цркве и манастире, а једна од познатијих је Светог краља Драгутина са житија у Ђурђевим Ступовима, величине два метра.