Више хиљада пацијената у Србији претходних недеља обратило се лекару због симптома сличних вирусу грипа. Тренутно је најчешћи облик вируса А ХА1Н1, док је у Војводини потврђен вирус типа Х3Н2. Према речима лекара, највише је оболелих међу децом узраста до четири године и међу радно активним становништвом, јер ове групе најчешће бораве у колективима у којима се вирус најбрже шири.
Према подацима Института за јавно здравље „Батут“, вирус грипа лабораторијски је потврђен код пацијената на територији Београда, Нишавског и Јужнобачког округа. Број пацијената варира из дана у дан, док се код 80 одсто њих уочавају компликације настале као последице вируса, попут бронхијалних проблема и пнеумоније, каже за „Новости“ др Невенка Димитријевић, специјалиста опште медицине Дома здравља Вождовац:
Када је у питању вирус Х1Н1, на дневном нивоу долази до промене броја пацијената. Када је напољу дебели минус и снег, дешава се да имамо неколико пацијената дневно. Када температура мало „скочи“, чешћа су окупљања и кретања, број пацијената се повећа. Будући да већина људи не иде код лекара одмах, већ тек када симтоми не прођу након неколико дана, често долази до настанка бактеријских инфекција, бронхитиса и других компликација.
Тегобе се појављују изненада, дан или два након што се заразимо вирусом и могу да буду различитог интензитета. То су најпре суви кашаљ и болови у мишићима, који воде до озбиљне слабости. Грозница је најчешће праћена температуром око 38 – 39 степени.
Након што се вирус потврди, лечење подразумева смиривање кашља и лекове за ублажавање симптома, док се антибиотици прописују само када се инфекција закомпликује и пређе у бактеријску. Већина пацијената са вирусом грипа има сличне симптоме на почетку, али будући да вирус мутира великом брзином, прецизна клиничка слика се разликује у зависности од врсте мутације – каже др Димитријевић.
Једна од најосетљивијих група су свакако деца, која у вртићима и школама најчешће „покупе“ различите врсте вируса. У једној смени, педијатар прегледа око 30 деце са симптомима вируса грипа дневно, каже за „Новости“ др Дејан Јонев, педијатар Дома здравља Чукарица:
Главне тегобе које се јављају су кашаљ и температура око 38 степени Целзијуса. Деца старија од пет – шест година жале се на малаксалост, губитак апетита и кашаљ. Имунитет им је ослабљен, јер много времена проводе у затвореним просторијама. Код 10 одсто деце, долази до компликација као што су упала ушију и бронхитис.
Уколико прва линија терапије не помогне и тегобе због вируса се одуже, потребно је поновити преглед, урадити лабораторисјске прегледе и крвну слику, како би се евентуалне компликације спречиле на време, препоручује др Дејан Јонев.
ВИШАК СМРТНОСТИ
Због грипа се сваке сезоне региструје тзв. вишак смртности, изазван не самим грипом, него компликацијама до којих ово сезонско обољење доводи.
Од почетка ове сезоне пријављена су два смртна исхода.
Прошле године је регистровано 15 смртних исхода услед компликација грипа, а 2017. године – 26.
http://www.novosti.rs