Алармантна упозорења стижу из идиличног швајцарског алпског зимовалишта Давоса, два дана уочи отварања Светског економског форума. У један од највиших градова Европе, на 1.560 метара надморске висине, ове године неће пристићи ниједан од лидера пет сталних чланица Савета безбедности УН, али ни челници око две трећине држава света, укључујући и Србију. Доскора престижно окупљање глобалне политичке, финансијске, пословне елите ове године из Давоса шаље слику света заокупљеног бригама, поделама и дубоким сукобима.
Амерички председник Доналд Трамп, усред најдуже блокаде владе у историји САД, отказао је долазак у Давос, а затим одлучио да у Швајцарску не отпутује ни, раније најављена, америчка делегација. Трамповим стопама је одмах кренуо и француски председник Емануел Макрон, отказавши долазак, опхрван кризом са „жутим прслуцима“.
Британска премијерка Тереза Меј и не помишља на Давос док се једва одржава у фотељи под ударцима „брегзита“, па у швајцарске Алпе иде принц Вилијем.
Кину, усред највећег трговинског рата са САД, у Давосу ће представљати потпредседник Ванг Кишан, док је шеф Кремља одустао од пута у Швајцарску у ситуацији када су односи Русије и Запада, посебно САД, на најнижим гранама због санкција Москви.
То што у Давос стиже 65 шефова држава и влада, међу којима су одлазећа канцеларка Немачке Ангела Меркел, председавајући групе 20 најразвијенијих земаља (Г20), јапански премијер Шинзо Абе, шпански премијер Педро Санчез, кога мучи каталонско питање, и, за део колега у ЕУ контроверзни, италијански премијер Ђузепе Конте, и још неколико челника Уније, тешко може да улије оптимизам какав прижељкују организатори Форума.
Високи представници међународних организација, као што су директорка ММФ Кристин Лагард, генерални секретари УН Антонио Гутерес и НАТО Јенс Столтенберг, биће у Давосу суочени са опасностима од избијања тоталног трговинског рата и растуће политичке тензије између светских сила, на које упозорава извештај Форума, објављен уочи окупљања у снегом окованим Алпима.
Анкета коју су организатори Форума спровели међу хиљаду креатора политике, академика и пословних лидера је, како преноси амерички пословни дневник „Волстрит џорнал“, показала и да се сајбер напади и климатске промене налазе високо на листи потенцијалних опасности. Председник Форума Берге Бренде је, стога, у саопштењу навео да више него икада пре постоји хитна потреба да се обнови архитектура међународне сарадње.
Оно што нам је сада потребно јесте координисано, усклађено деловање како би се одржао раст и како бисмо се ухватили укоштац са озбиљним претњама с којима се данас суочава наш свет – упозорио је он.
Али решења за ове озбиљне глобалне ризике тешко ће наћи око 3.000 учесника на окупљању у Давосу до 25. јануара. Чак деветоро од десеторо анкетираних очекује да ће се односи између водећих светских сила погоршати у 2019. години. Притом, 88 одсто њих очекује и даљу ерозију мултилатералних трговинских прописа и споразума.
Изгледа да недостаје колективна воља за решавање глобалних ризика. Уместо тога, поделе се продубљују – наводи се у извештају, и додаје да је распад међународне сарадње достигао „кризне нивое“ и наставиће да спречава међународне акције за хватање укоштац с кризама у овој години.
Они који су одлучили да дођу на Форум процењују да је улазница од 50.000 долара вредан улог да се, на једном месту, разговара са глобалном пословном и политичком елитом. Међу њима се посебно истиче нови председник Бразила Жозе Болсонаро, који је решен да управо у Давосу прикаже „ново лице“ своје земље. Ипак, председник за глобалне ризике компаније „Марш“ Џон Дрзик указује на слабљење мултилатералних односа.
Не само да ће се геополитичке напетости наставити, већ ће и порасти у економској сфери у виду тарифа, санкција, даљих трговинских ратова, инвестиционих ограничења, ограничења на коришћење технологије из страних земаља, а све то обично има негативан утицај на економију – изјавио је он за америчку станицу Си-Ен-Би-Си.
ЧЕТВРТА ИНДУСТРИЈСКА РЕВОЛУЦИЈА
Главна тема овогодишњег форума у Давосу је „Глобализација 4.0 – Обликовање нове архитектуре у светлу четврте индустријске револуције“.
Деценијама је постојао консензус да је глобализација помогла стимулисању раста зарада и креирању нових радних места, не само у развијеним земљама, већ и у сиромашнијим државама. Ипак, последњих година порастао је бес многих због аутоматизације радних места, нестанка традиционалних индустрија и миграција које ремете поредак.
Ако говорите о глобализацији 4.0, она мора да буде инклузивнија, одрживија и базирана на принципима лојалности – изјавио је Шваб.
Аутор: Дубравка Савић
http://www.novosti.rs/