Mакедонски министар спољних послова Никола Димитров изјавио је, коментаришући идеју о размени граница између Србије и Косова, да су у уједињеној Европи границе невидљиве. Он је истакао да су размена територија и етничке границе концепти прошлости.
С обзиром на то да је Еди Рама таргетирао Македонију као следећу државу са којом Албанија намерава да отвори границе, пошто је то учињено са Косовом, да ли ова изјава Димитрова иде у корист или против идеје албанског премијера?
Бранко Ђорђевски, политиколог из Скопља, сматра да у отварању граница нема ништа лоше ако је циљ праћење европских вредности.
„Ако се иде доследно идејом концепта ’уједињене Европе‘, где су границе невидљиве, нема неких великих проблема у томе што је Еди Рама најавио и што је рекао грчки министар спољних послова. На страну то што великодржавни пројекти нису дефинитвно сахрањени, ми на Балкану морамо да идемо према томе да границе постану невидљиве“, мишљења је Ђорђевски.
Саговорник Спутњика је, ипак, свестан чињенице да неки немају за циљ да на овај начин олакшају живот грађанима и промет робе, већ да реализују управо своје политичке идеје.
„За борбу против великодржавних концепата, граница није проблем. Тим пројектима мора да се супростави Европа. То не би требало нигде да буде дозвољено јер би пробудило много аспирација и неке лоше пројекте из прошлости“, додаје он.
О уједињењу на територији Балкана се стално прича, наводи Ђорђевски, и сви о томе говоре. А аспирације према територијама суседа постоје, бар на речима, код свих политичких структура бивших република СФРЈ.
„Ствар је капацитета држава да ли ће да дозволе да им се отцепи неки део територије. Тако је ствар и Македоније како ће се поставити према својим грађанима друге националности“, каже Ђорђевски.
Чињеница да се све више говори о томе да се иза идеје промене принципа европских вредности када је реч о границама крије идеја о „великој Албанији“, према речима нашег саговорника, опасна је, али не мора да значи и да је остварива.
https://rs.sputniknews.com/