Србија због Путина под лупом западних медија – „Политика“

Нама причају о медијским слободама, а дословно заступају интересе држава у којима раде и потпуно су у функцији званичне политике, оцењује аналитичар Драгомир Анђелковић

Владимир Путин у Београду
Фото: Лола Ђорђевић

Посета Владимира Путина Београду поново је у жижу јавности довела и однос западних медија према српској државној политици. И док некe од медијских кућа у ЕУ и САД тврде да председник Републике Александар Вучић вешто балансира између подршке запада и Русије, дотле други наводе да је лидер СНС-а неприкосновена политичка фигура. Још док је председник Русије био у Београду амерички медији су послали упозорење својим властима и јавности „на руску опасност”.

Тако је амерички часопис „Нешенел интерест” о овој теми посветио већи текст у коме аутор оцењује да је „тешко схватити на који начин бенигно (или малигно) занемаривање Београда од стране Вашингтона унапређује америчке спољнополитичке интересе, док Кина и Русија умеју да тумаче мапу”. Свега дан после одласка Путина, Џуди Демпси из центра „Карнеги Европа” је у интервјуу за Радио Слободна Европа навела да је Русија увек желела да ослаби западну, НАТО алијансу.

„Увек је желела да ослаби трансатлантску везу и Путин је отишао у Србију због тога. Друго, никада не знате како председник Србије Александар Вучић размишља. За ’Фајненшел тајмс’ је пре неколико дана говорио о проевропском курсу, а онда постави црвени тепих за председника Путина. То значи да Србија игра двоструку игру. Трећа ствар, наравно, Путин је био у Београду са шефом ’Гаспрома’ Милером зато што они виде растући утицај Кине”, рекла је Џуди Демпси.

Маркетиншки стручњак Небојша Крстић за „Политику” подсећа да је Стив Бенон, бивши стратег Доналда Трампа, рекао да кад је актуелни председник САД у питању морате да „раздвојите сигнал од шума”. Крстић оцењује да је раздвајање сигнала и шума потребно радити и у Вучићевом случају.

„Многи који мисле да разумеју Вучића и његову политику, хватају само шум, а сигнал не чују и не разумеју. Џуди Демпси, из центра ’Карнеги Европа’, не разуме нешто што не разумеју ни многи домаћи новинари. Вучић води проевропску политику трудећи се да за њу добија подршку антиевропских бирача. Отуд шум у поруци”, оцењује Крстић.

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић за наш лист наглашава да различито извештавање западних медија показује да су они инструментализовани. „Нама причају о медијским слободама, а дословно заступају интересе држава у којима раде и потпуно су у функцији званичне политике. Нема ту никакве новинарске независности већ искључиво реализација онога што је у складу са њиховим националним интересима”, истиче Анђелковић.

Председник Европског покрета у Србији професор Михајло Црнобрња каже да су амерички медији врло утицајни и да не би било погрешно мислити да на овај начин сугеришу Трампу да би и он могао да се појави у Београду. „Али”, додаје он, „нисам сигуран да Трамп разуме улогу Србије на Балкану”.

Ситуацију у Србији анализирала је и аустријска државна телевизија ОРФ констатујући да „српска опозиција, која је хетерогена, није никаква алтернатива Александру Вучићу, који је поштован не само од председника Руске Федерације Владимира Путина, већ и западних вођа”. Подсећају да у Србији хиљаде противника владе демонстрира већ недељама у Београду, Новом Саду и другим градовима против председника Вучића, којем пребацују да је ауторитаран, да ограничава слободе и не поштује расподелу надлежности, односно поделу власти. Иако се протести опозиције шире, према ОРФ-у, тренутно готово нема шансе да озбиљно угрози положај српског председника. Јавни сервис Аустрије наводи да протести показују да је део грађана Србије незадовољан, али од тога опозиција није успела да оствари политички капитал, додаје у извештају са протеста у Србији.

Небојша Крстић каже да, што се тиче Аустријанаца и тезе да је Вучић главни играч у Србији, у то нема никакве сумње.

„Притом, он је и тренутно једини политички играч, међу различитим опозиционим демагозима, који ради на решавању нашег највећег проблема, косовског, а чије је решење услов за европску перспективу и побољшање стандарда грађана”, закључује Крстић.

Политика