На председника Националне скупштине Венецуеле Хуана Гваида вршен је јак спољни притисак пре његовог самопроглашења за председника, изјавио је за Спутњик амбасадор Русије у Каракасу Владимир Зајемски, преноси Спутњик.
„Добио сам информације да је Гваидо био под снажним притиском и 5. јануара, када је изабран за председника парламента, и 10. јануара када је на дужност ступао (председник Венецуеле) Николас Мадуро. Веома активно су га гурали на овај корак. Он се суздржавао од тога, али, судећи по свему, сломили су га“, рекао је Зајемски.
Он је навео да су узроци кризе у земљи и социјално-економски проблеми и спољно мешање.
„Венецуеланско друштво заиста је подељено, пут до решавања сукоба који има првенствено друштвено-економске, а не само политичке корене, налази се у потрази за компромисом и дијалогом. Ова ситуација развила се у многоме захваљујући спољном мешању, али се споља ситуација неће решити ултиматумима“, објаснио је Зајемски.
Председник парламента Венецуеле Хуан Гваидо се у среду прогласио за привременог шефа државе током трајања мандата привремене владе у земљи. Сједињене Америчке Државе признале су Гваида и захтевале од председника Венецуеле Николаса Мадура, којег не сматрају легитимним шефом државе, да не дозволи насилне акције против опозиције.
До сада су, осим Сједињених Америчких Држава, статус Гваида као в. д. шефа државе признале Канада, Аргентина, Бразил, Чиле, Колумбија, Костарика, Гватемала, Хондурас, Панама, Парагвај, Перу, Грузија, Албанија и бројне друге земље.