У српској јавности је мало познато да је само неколико месеци након једностраног проглашења независности тзв. Косова на иницијативу тадашњег председника Венецуеле у Каракасу одржана Светска конференција о миру.
Као доказани борац против диктата страног фактора Хуго Чавез није могао мирно да гледа како се амерички интервенционизам устремио на малу Србију, отимајући јој њену највећу светињу и колевку националне слободе. Отварајући скуп који је окупио признате латиноамеричке стручњаке међународног права овај велики пријатељ српског народа поручио је свету те 2008. године да Венецуела никада неће бити на страни оних који се користе моделима разбијања територијалног интегритета суверених земаља. Свој говор завршио је речима: „Америко, знај – Косово је Србија!“
Слободарски народ Венецуеле увек је показивао велико поштовање према Србији, а неправду над српским народом осећао као своју сопствену бол. Многи Срби који су посетили Венецуелу сведоче о пријатељству према Србији на сваком кораку – чак и конобари у ресторанима Каракаса на помен Србије узврате вам реченицом: „Kosovo e Serbia!“.
Сада је наша дужност да у овим тешким тренуцима за Венецуелу изразимо своју подршку и солидарност са народом који и дан данас памти и осуђује НАТО агресију на СРЈ. Данас се тај народ нашао на удару истих оних који су крајем 20. века нападали Србију, убијали њен народ, црплили њене стратешке ресурсе и поткопавали њено легитимно изабрано државно руководство. Суверенистичка политика председника Мадура испречила се плановима интервенционистичких кругова у Вашингтону који желе да угуше и последње упориште слободе у Јужној Америци и претворе Венецуелу, земљу са највећим залихама нафте на свету, у своју прекоморску колонију.
По добром старом обичају Америка и њени НАТО сатрапи у постизању својих интереса поново посежу за силом, газе међународне норме, оглушују се о Тобарову доктрину која забрањује мешање у унутрашња питања чланица УН и својим методама хибридног рата на улицама Каракаса припремају јужноамерички мајдан. Њима смета што је Каракас стао на страну слободног света, смета им што је Путин постао други најпопуларнији политичар у Венецуели, смета им економско и војно ослањање Мадура на Русију и Кину. Учинили би све, па и грађанским ратом разорили Венецуелу, само да је задрже под чизмом свог једнополарног поретка. Али Венецуела не жели да буде слуга. Као што то никада у својој историји није ни била.
Венецуела данас бије своју најважнију битку – битку за опстанак. У тој битки избор њеног народа нису амерички плаћеници који себе проглашавају „привременом владом“; избор њеног народа је Николас Мадуро, државник који зна да би свако одступање од слободарске заоставштине Симона Боливара значило нестанак Венецуеле као независне државе.
Пуна подршка овом пријатељском народу у борби за слободу!
Пуна подршка председнику Мадуру!
За суверену и самосталну Боливарску Републику Венецуелу!
Фејсубк профил Данијел Игрец