Представници удружења Срба у Федерацији БиХ упозорили су данас да је у ФБиХ на делу пројекат обезвређивања српске имовине како би се извршио притисак на Србе да је продају у бесцење.
Координатор пројекта заштите српске имовине у ФБиХ Радован Грајић рекао је на конференцији на новинаре у Источном Сарајеву да је заштита права и имовине Срба у ФБиХ обавеза свих Срба, а посебно Владе Републике Српске.
„У анексу седам Дејтонског споразума наводи се да свако има право да се врати, али и право да изабере где ће да живи. Влада Републике Српске ће све урадити да сачува српску земљу и сваки Србин треба да зна да српска земља у ФБиХ вреди и не може бити багателисана и не треба је продавати, а камоли дозволити њено отимање. Направићемо систем који ће заштити Србе и српску земљу у ФБиХ“, навео је Грајић.
Он је указао на дискриминаторски карактер закона који се односи на упис имовине у земљишне књиге, те додао да је покренута апелација према Уставном суду како би се изједначили закони у БиХ.
Грајић је додао да ће примери отимања земље и девастирања имовине бити документовани и објављени у најскоријем периоду.
Председник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ Ђорђе Радановић истакао је да „монструозни пројекат обезвређивања српске имовине“ мора да буде спречен.
„Путем шест канцеларија за правну помоћ Србима у ФБиХ дошли смо до сазнања да се крше имовинска права Срба у ФБиХ, односно, једно од основних права – право на имовину“, навео је Радановић.
На конференцији за новинаре, која је одржана након састанка са шефом Мисије ОЕБС-а у БиХ Брусом Бертоном, представници удружења су указали на проблеме Срба повратника којима, и када желе да обнављају куће у ФБиХ, надлежни онемогућавају да добију струју и другу инфраструктуру.
Радановић је навео да је, према попису из 1991. године, на територији данашње ФБиХ било 476.000 Срба, а према попису из 2013. године на истој територији данас живи 56.000 Срба.
„Више од 400.000 Срба који су живели на територији ФБиХ више не живи ту. У Републици Српској 1991. године живело је 27 одсто Бошњака, а према попису из 2013. године пописано је 14 одсто Бошњака на територији Републике Српске“, рекао је Радановић.
Он је поздравио чињеницу што се анекс седам Дејтонског мировног споразума, који се односи на повратак, спроводи у Републици Српској и да су људи вратили имовину и обнављају куће.
„С друге стране имамо хиљаде српских села у ФБиХ гдје куће нису обновљене и већ након 23 године непрепознатљиво је да је ту икад било насеље. Најдрастичнији примјер је село Смолућа, на подручју општине Лукавац, где је пре рата било 5.000 становника, а данас је тамо Центар за лечење наркоманије који је формирала Исламска заједница“, навео је Радановић.
Он је напоменуо да је упућен позив свим владама у БиХ да се адекватно баве поблемима Срба у ФБиХ, као и апел да се приликом процеса запошљавања у администрацији, али и водећим компанијама овог ентитета, попут „БХ телекома“ и „Електропривреде“, у обзир узме чињеница да скоро и да нема запослених Срба.
„Потребно је све покренути са мртве тачке да се обнове српска села и дозволи повратак, те да се у кантоналним органима, али и у органима у ФБиХ, запошљавају и Срби“, поручио је Радановић.
Представници Савеза српских удружења ФБиХ нагласили су да им није било омогућено да у згради Владе ФБиХ одрже конференцију за новинаре и да то показује да нису добродошли иако штите људска права грађана тог ентитета.